БАЗЕЛСКИ САБОР – ([[[[1431]]]]-[[[[1449]]]]) Сабор који је преузео решавање свих питања,задатакаунутар иРимо-католичке тешкоћацркве после сабора у Констанци. Учествовало је 14 [[епископ]]а и опата, не рачунајући обично свештенство. Један од важнијих закључака овог сабора је давање предности бројнијем свештенству од мање бројних епископа. Овакву одлуку подржали су принчеви и велики хуманиста [[Никола Кузански]]. Папа је под притиском немачког двора и тешком политичком ситуацијом са Италијом 15. дец. [[1433]]. издао булу којом је признао одлуке сабора. Овим сабором су решена питања именовања кардинала и остали послови Курије. [[1437]] дошло је до коначног прекида са Православном црквом. Како је [[Папа]] желео седиште у Италији, Евгеније је пребацио сабор у Ферару, док су они који су се томе супротставили, остали у [[Базел]]у. Супротставили су се Папи као јеретику и изабрали Амадеа 8.VIII од Савоје као анти-папу (Феликс ВV) [[1439]]. г. Обнова шизме коштала је сабор угледа, и сви су постепено признали власт Евгенија. [[1448]]. Сабор је премештен из Базела у Лозану где је Феликс 5.V абдицирао и [[1449]]. признао папину власт Папи.
==Литература==
M. Creighton, A HistorHistorу of the Papac Papacу, II, 1882, c. 92-194; .
A. Zellfelder, England und das Basler Konzil, 1913
