Брионски пленум ЦК СКЈ — разлика између измена

'''Брионски пленум''' је назив за Четврту пленарну седницу [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] (ЦК СКЈ), одржану [[1. јулајул]]а [[1966]]. године у хотелу „Истра“ на острву Бронима[[Бриони]]ма. На овој седници са свих државних и партијских функција смењен је [[Александар Ранковић|Александар Ранковић Марко]], дотадашњи потпредседник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] и секретар Централног комитета Савеза комуниста Југославије - један од тројице најважнијих људи у земљи.

Повод за одржавање Брионског пленума и смене Александра Ранковића била је „афера прислушкивања“ када је [[председник Југославије|председник СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито]] у својој резиденцији у Ужичкој улици број 15 у Београду[[Београд]]у, пронашао апарате за прислушкивање (и то у свом радном кабинету и спаваћој соби). Он је о овоме одмах обавестио политички и војни врх земље, а за прислушкивање је оптужио [[Служба државне безбедности|Управу државне безбедности]] (УДБА) и Александра Ранковића. Одмах потом је формирана посебна комисија Извршног комитета ЦК СКЈ која је имала задатак да испита наводне оптужбе. Председник ове комсије био је [[Крсте Црвенковски]], а комисија је саопштила да је прислушкивања било. На седници Извршног комитета ЦК СКЈ, одржаној [[16. јунајун]]а [[1966]]. године, на предлог Јосипа Броза Тита, заказана је за [[1. јул]] Четврта пленарна седница Централног комитета Савеза комуниста Југославије са задатком да испита „случај Ранковић“ и „аферу прислушкивања“.

Седница Централног комитета СКЈ, била је одржана у хотелу „Истра“ на Брионима, а на њој је је расправљано о прислушкивању функционера, злоупотребама и деформацијама у Управи државне безбедности. Александар Ранковић, као дугогодишњи министар унутрашњих послова и организатор службе безбедности, је сносио главну кривицу. Пленум је после дуге расправе прихватио оставку Александра Ранковића на чланство у ЦК СКЈ и Извршном комитету ЦК СКЈ, као и оставку [[Савезна скупштина СФРЈ|Савезној скупштини]] на место потпредседника СФРЈ. Поред Ранковића на седници је смењен и искључен из ЦК СКЈ дотадашњи Савезни секретра за унутрашње послове [[Светислав Стефановића Ћећа |Светислав Ћећа Стефановића]].

У периоду после Брионског пленума, из политичког живота је уклоњен, смењивањем и пензионисањем, велики број присталица Александра Ранковића - [[Војин Лукић]], организациони секретар ЦК СК Србије; [[Животије Савић Срба]], секретар Републичког СУП-а Србије; [[Милоје Милојевић (народни херој)|генерал Милоје Милојевић]] и други. Године [[1967]]. уследила је реорганизација Управе државне безбедности, када је федерализована (свака република имала је своју службу) и промењен јпј назив у [[Служба државне безбедности]]. Служба је овиме била ослабљена, што се посебно видело у годинама [[распад СФРЈ|распада СФРЈ]].

Александар Ранковић је после Брионског пленума, пензионисан и искључен из [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]. Све до своје смрти [[1983]]. године живео је у Београду[[Београд]]у и Дубровнику[[Дубровник]]у, повученим животом, без икаквих јавних и политичких наступа.