Сергеј Машера — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 25:
 
[[Слика:Sergej Masera na razaracu.jpg|мини|300п|лево|Сергеј Машера са својим морнарима на палуби [[Разарач Загреб|разарача „Загреб“]]]]
Машеру и Спасића је тешко погодио слом [[Краљевина Југославија|Југославије]] и [[Фашизам|фашистичка]] окупација. Не видећи могућност наставка отпора, Машера и Спасић су одлучили да униште свој брод и погину на њему. Разарач је прво напустила посада, затим млађи официри, а око 14 часова уз брод је пристигао чамац да превезе Машеру, Спасића и једног артиљериског наредника. Међутим, Машера и Спасић су одбили да уђу у чамац и саопштили су команданту да ће изазвати експлозију у комори са муницијом. Неколико минута након што се удаљио чамац експлодирала је прва, а потом и друга мунициона комора, а брод је разнет у комаде. [[Спасић|Милан Спасић]]и Машера су последњи пут виђени како поздрављају заставу непосредно пре експлозије.
 
У експлозији је нестало тело Сергеја Машере. На споменику на војничком гробљу у Савини, крај [[Херцег-Нови|Херцег Новог]], где је сахрањен Милан Спасић, уклесано је и његово име. У градском парку у [[Тиват|Тивту]] налази се споменик Машери и Спасићу, а у [[Београд]]ском насељу [[Жарково]], налази се и улица поручника Спасића и Машере.
 
 
Поводом 30-огодишњице Југословенске ратне морнарице, председник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито]] је [[10. септембра]] [[1973]]. године прогласио Милана Спасића и Сергеја Машеру за [[народни херој Југославије|народне хероје]].
 
==Литература==