Јован Илкић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Студентски културни центар - Changed link(s) to Студентски културни центар Београд
Ред 21:
Рођен је у трговачкој породици у [[Земун]]у, где је завршио основну школу и нижу гимназију. У [[Беч]]у је завршио реалну гимназију, а затим се уписао на студије архитекутре код [[Теофил Ханзен|Теофила Ханзена]] на Академији лепих уметности. Дипломирао је [[1883]]. године. До августа исте године био је запослен у Ханзеновом бироу за граћење Парламента у Бечу, а затим је дошао у [[Србија|Србију]], на позив [[краљ Милан Обреновић|краља Милана Обреновића]], да доврши радове на уређењу [[Стари двор|Старог двора]]. По доласку у Србију запослио се у Министарству грађевина где је радио као контрактуални инжењер од [[1883]]. до [[1899]]. године и као редовни инжењер од [[1900]]. до [[1910]]. године. У [[Мађарска|Мађарску]] је отишао [[1910]]. године и током [[1911]]. и [[1912]]. године радио је на изградњи комплекса фабрике Пелман у [[Будимпешта|Будимпешти]]. У Београд се вратио [[1912]]. године. Сматра се да је као изузетно плодан градитељ успео да оствари стотинак пројеката. Стварао је у [[класични стил|класичном]] и [[Српски национални стил у архитектури|српском националном стилу]].
 
Пројектовао је многа значајна здања у [[Београд]]у: кућу Алексе Крсмановића на [[Теразије|Теразијама]] 31 ([[1885]]), кућу [[Милан Пироћанац|Милана Пироћанца]] у Француској 7 (око [[1885]]), кућу Милорада Павловића у Краља Петра 13-15 (око [[1890]]), [[Студентски културни центар Београд|Официрски дом]] у Краља Милана 48 ([[1895]], са [[Милорад Рувидић|Милорадом Рувидићем]]), Дом [[Друштво светог Саве|Друштва светог Саве]] у Цара Душана 13 ([[1889]]/[[1890|90]]), [[Народна скупштина Републике Србије|Народну скупштину]] ([[1902]]-[[1936]]), зграду осигуравајућег друштва -{Rossija}- (данас хотел ''Москва'') ([[1906]]) у сарадњи са [[Москва|моковским]] архитектима.
 
Међу значајна Илкићева дела у Србији спадају и црква св. Тројице у [[Параћин]]у ([[1894]]), зграде Начелства и Суда у [[Ваљево|Ваљеву]] (почетак [[XX век]]а), звоник и припрата старе цркве св. Духа у [[Крагујевац|Крагујевцу]] ([[1907]]) и др.