Сарајевско поље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 11:
Од мјеста гдје ријека Жељезница слази у Поље па до долине ријеке Зујевине, дакле са јужне и нешто и западне стране, граничи са Пољем планин Игман, огранак Бјелашнице која се одмах за леђима Игмана уздиже до висине од 2067 -{m}-. Гребен Игмана пружа се од долине ријеке Жељезнице до врела ријеке Босне у правцу од југоистока ка сјеверозападу, а од врела Босне иде право на сјевер до долине ријеке Зујевине, одакле опет иде на сјеверозапад, граничећи са овом долином. Највиши врх Игмана је висок 1505 -{m}-. Над пољем се уздиже врло нагло, те је врло стрм, због чега на њему углавном нема насеља, што је једини случај код брда које оивичавају поље. Сав је обрастао шумом, при дну бјелогорицом, још маленом. А што се више пење уз планину све више преоблађује црногорица, тако да се на врху и дубље у планини међу оморикама и јелама ријетко нађе по који стари јавор или буква. Шума је велика и стара, а риједак је го крш.
Од долине ријеке Зујевине до мјеста гдје ријека Босна оставља Сарајевско Поље ово оивичавају брежуљци, огранци косе која чини развође ријеке Лепенице, притоке Босне, и ријеке Зујевине, и Босне, односно Сарајевског Поља. Ови брежуљци нису тако стрми као планина Игман, него су врло благих страна, а одликују се својом множином. Има их много, већином су малена, плећата и за се издвојена. Нигдје нема оштрих, шиљатих врхова, ни јако стрмих страна, а нема ни узаних и дубоких долина, него су све широке, и низ сваку тече обично по који мали поток. Нигдје овуда нема гола крша, него је све покривено хумусом и узираћено или је покривено ситном бјелогорицом. Од већих брда и висова да овдје поменемо: Баталово Брдо (934 -{m}-.) које се пружа од ријеке Зујевине према Кобиљој Глави, које је уједно граница овога краја према Хаџићима; затим Кобиља Глава (625), преко које прелази пут Сарајево - Кисељак, одакле се одмах спушта и до Лепенице. Други висови су: Велике Њиве (933), Трешњица (836) више Веле, и више Црнотине: Матијашево Брдо (875), Тјепавац (669) и Пињино Брдо (733). Ово су све већи погранични брежуљци овога краја. Од осталих да споменемо: Осој (787), Виноград (591), Црквине (586), Дебела Коса (570) и Виње (570). Ови брежуљци су заузели сав простор од поља до самог гребена, згодан за обрађивање, те је на њему настало много села, нпр: цијела Раковица, [[Осијек (Илиџа)|Осијек]] и Црнотина.
Брда између долине Босне и долине [[Миљацка|Миљацке]], уколико спадају у овај крај, истих су особина као и брда између долине Зујевине и Босне. Врло су таласаста, са више омањих и већих брежуљака. Сва су узираћена или обрасла бјелогорицом. Крша нема нигдје. Нису сувише висока, али имају и прилично стрмих страна, а чине сама за себе као неку цјелину, јер их за остала брда, огранке Озрен-планине, која се за њиховим леђима одмах дижу до приличне висине веже једино једно омање седло звано Кобиља Глава. Иначе су од њих сасвим растављена долином потока Сушице и долином Вогошће. Од висова да поменемо: Градац (682), Жуч (849), Огрлић (878), Хум (820) и Арнаутку (720).
Ред 21:
Још с десне стране утичу у Босну поток Лепеница који потиче испод Жучи, тече кроз Забђје и улива се према Рељеву у дну Забрђског Поља, и ријека Вогошћа која потиче од Скакавца и дијели Вогошћу и Угоско, улива се на Прибоју Босне. Вогошћи су притоке у опсегу ове области потоци Удљиковац, Хотоњ и Обровац.
Лијеве су притоке Босни: [[Шћавац]] који извире у њивама ниже [[Врела Босне]], затим ријека [[Зујевина]] која тече источно од Блажуја па се више Слатине дијели на два крака, од којих један тече кроз Слатину изнад Пашиних Тукова и улива се више Карамусића, а други тече поврх Слатине крај Пашинице куле кроз село [[Осијек (Илиџа)|Осијек]] и улива се ниже овог у Босну. Зујевини су притоке: поток [[Раковица (ријека)]] који тече испод Рогачића и улива се у Блажујском Пољу; поток Вреоца који извире под Вучинама и улива се одмах ниже главног друма; Поток Касидолски који тече кроз Касидоле и улива се у пољу ниже села. Друге су притоке Босни: Поток Тришевињски који тече кроз Бутињско Поље из Страна Виноградских и улива се у дну поља у Босну. Поток Мртвица који тече између Михаиловица и Бојника и улива се у дну Бутињског поља. Поток бјелуговићки Камењача који теце из Ахатовића испод Бјелуговића и улива се ниже ових у Босну. Поток Рељевски који потиче из страна рељевских, тече кроз Рељево и улива се ниже села у Босну. Поток Речићки који долази из села Речице.
[[Река Жељезница|Ријека Жељезница]] извире под Јахорином, долази испод [[Крупац|Крупца]], тече кроз Војковиће и Поље Грличко, Ласичко, Которачко, Бутмирско крај Илиџе и отеских и лужанских њива и улива се у Босну код села Карамусића. Притока је Жељезници у Пољу с лијеве стране поток Слапњача или, како је неки зову, Касидолска Вода или Касиндолски Поток, комр је извор у Касиндолу. Долази из кобиљских долина, протиче кроз Кобиљдолско и [[Младичко Поље]], [[Которац]], ниже кога се раздваја на два крака, од којих један тече кроз Бутмир, а други јужно од Бутмира, па се састају иза насеља и утичу у Жељезницу више [[Илиџа (град)|Илиџе]].
| |||