Сува Река — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 17:
}}
[[Слика:Suva Reka August 2009.jpg|мини|Улица у Сувој Реци|200px]]
'''Сува Река''' ({{јез-алб|Theranda, Suhareka/Suharekë}}) је [[град]] и седиште [[Општина Сува Река|истоимене општине]] у централном делу [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] у Призренском подгору. Према територијалној организацији [[Србија|Републике Србије]] (која не признаје независност Косова), Сува Река припада [[Призренски округ|Призренском округу]]. ГрадАтар иманасеља прекосе 5.000 становника (6.653 по [[Попис републике Србије (1981)|попису из 1981. године]]) и готово сви су [[Албанци|албанске националности]], пошто је око 1.500 [[Срби|Срба]] напустило град након окончања [[НАТО агресијаналази на СРЈ|НАТОтериторији агресије]]катастарске иопштине доласкаЛисоцка [[КФОР]]-аповршине и1921 [[УНМИК]]-а{ha}-. Сам град је смештен на [[Магистрални пут|магистралном путу]] [[Приштина]]—[[Призрен]] на пола пута између [[Штимље|Штимља]] и самог Призрена. У непосредној близини града се налазе:
 
Први сачувани писани помен о Сувој Реци је из [[1465]]. године. Млечанин Ђакомо Кантели ди Вињола је [[1689]]. године уписао ово место на свој бакрорез-карту, која се данас чува у Националној библиотеци у [[Париз]]у. Осамдесетих година 19. века руски конзул у [[Призрен]]у затекао је у Сувој Реци девет домова српских [[Роми|Рома]].
У месту је постојала стара српска црква која је срушена, и српско гробље. На брегу испод села налазила се испосница, у којој су, по једном запису из [[1880]]. године, чуване нечије свете мошти, док су око испоснице биле монашке ћелије. Турци су ову испосницу претворили у текију.
Године [[1938]]. подигнута је нова [[Срби|српска]] црква са кубетом и звоником. Крај ње је данашње гробље.
 
У непосредној близини града се налазе:
*[[Црква Богородице Одигитрије у Мушутишту|Црква Богородице ''Одигитрије'']], коју је [[1315|1315. године]] подигао [[Милутин Немањић|Милутинов]] [[казнац]] Драгослав и која се налази у селу [[Мушутиште|Мушутишту]].
*[[Црква светог Ђорђа у селу Речане|Црква светог Ђорђа]], коју је око [[1370|1370. године]] подигао непознати српски [[војвода]] као своју гробну цркву и која се налази у селу [[Речане (Сува Река)|Речану]].
 
==Демографија==
==Становништво==
 
Албанци чине апсолутну већину становништва и у целој општини у којој живи око 80.000 становника по проценама [[УНХЦР]]а (у односу на 75.134 колико их је [[Попис републике Србије (1991)|процењено 1991. године]], мада се границе [[УНМИК]]ове општине не поклапају у потпуности са границама општине по законима републике Србије), уз 535 [[Ашкалије|Ашкалија]] и неколико [[Роми|Рома]], док на подручју општине више нема [[Срби|Срба]] (до [[1999|1999. године]] их је било око 3.000).
Насеље има [[Албанци|албанску]] етничку већину, у насељу је до 1999. године живело и око 600 Срба.
 
Број становника на пописима:
 
* [[Попис становништва 1948. у ФНРЈ |попис становништва 1948. године]]: 1715
* [[Попис становништва 1953. у ФНРЈ |попис становништва 1953. године]]: 2120
* [[Попис становништва 1961. у ФНРЈ |попис становништва 1961. године]]: 2708
* [[Попис становништва 1971. у СФРЈ |попис становништва 1971. године]]: 4148
* [[Попис становништва 1981. у СФРЈ |попис становништва 1981. године]]: 6653
* [[Попис становништва 1991. у Србији |попис становништва 1991. године]]: 10497
 
 
 
== Види још ==