Архив Југославије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 3:
Основан је [[1950]], а са радом почиње две године касније. Од самог почетка неколико пута је мењао локацију — прво се налазио на [[Теразије|Теразијама]] и у ''Дринчићевој'' улици ([[1952]]), а убрзо затим сели се у [[Драгослав Јовановић|''Драгослава Јовановића'']]. Годину дана касније прелази у ''[[Бирчанин]]ову'' ([[1953]]), па ''Савску'' (1954), затим у [[Јован Јовановић Змај|''Змај Јовину'']] улицу ([[1964]]), а онда и у „Палату Федерације“ ([[1966]]). На крају, [[1969.]] године добија зграду у улици ''Васе Пелагића'' где се и данас налази.
Претходно се овде налазио „Дом краља [[Краљ Александар Карађорђевић|Александра Првог]] за ученике средњих школа“, који је сазидан [[1931]]-[[1933]] у академском стилу. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] свој штаб је у згради основао [[Гестапо]]. Након ослобођења објекат је преузело „Савезно министарство унутрашњих послова“ ондашње [[СФРЈ|Југославије]]. Одлуком [[СИВ]]-а зграда је [[1969.]] додељена Архиву Југославије. У дворишту испред улаза налази се биста краља [[Александар Карађорђевић|Александра Карађорђевића]]. Тренутни директор Архива је архивиста и историчар [[Миладин Милошевић]].
==Види још==
| |||