Никољско јеванђеље — разлика између измена

Тек након рата, 1964. године, дошло се до сазнања да се део изгубљеног српског културног блага, између осталог и Никољско јеванђеље, чува у библиотеци приватног колекционара сер Честера Битија у Даблину. Тражећи мишљење о неким словенским рукописима који су се налазили у овој чувеној библиотеци, лондонски слависта Џон Барникот обратио се археографу Владимиру Мошину, шефу Археографског одељења Народне библиотеке Србије, за помоћ. Након што је прегледао снимке текстова које му је Барникот послао, Мошин закључује да су у питању давно нестали рукописи који су до Првог светског рата били чувани у Народној библиотеци Србије. Реч је, заправо, била о три српске средњовековне књиге: Никољско јеванђеље (крај 14.- почетак 15. века), [[Српско четворојеванђеље]] (крај 13.- почетак 14. века) и [[Празнични минеј]] [[Божидар Вуковић|Божидара Вуковића]], штампан на пергаменту [[1537]]. године. Како су ове драгоцене књиге, нестале у ратном вихору, доспеле у библиотеку сер Честера Битија у Ирској, није сасвим познато.

 

Након смрти, према тестаменту, сер [[Честер Бити]] је предао своју збирку Републици Ирској тако да се данас налази у Библиотеци у Даблину. Владимир Давидовић је добио копију Никољског јеванђеља која је одштампана у сто луксузних примерака. Примерци ове књиге послати су у најважније библиотеке света и Србије.