Владимир Мошин — разлика између измена

м
== Биографија ==
 
Школовао се у Петрограду где је започео студије на Историјско-филолошком факултету које је због ратних дешавања мора да настави у Кијеву али ни ту није усео да их доврши јер је избила Револуција. У [[Краљевинa СХС|Краљевину СХС]] стигао је 1921. године и десет година је радио као професор гимназије у [[Копривницa|Копривници]]. Дипломирао је у Београду 1922. а докторирао у Загребу 1928. године са тезом Норманска колонизација у Источној Европи. Доцент је постао на Филозофском факултету у Скопљу за област византологије а већ идуће године на исти положај са истим звањем је постављен на Универзитету у Београду. На овом положају је остао све до 1939. године. Био је члан Одбора за издавање грчких извора за историју Српске краљевске академије. У том својству је сваке године или сам или заједно са Александром Соловјевом или Георгијем Острогорским радио у светогорским манастирима. Почетак Другог светског рата у Југославији омео је његов избор за ванредног професора византологије на Универзитету у Скопљу. Због тога се вратио у Београд где је јула 1942. године пензионисан. До краја рата је остао у Београду где је служио у руској цркви Свете Тројице и предавао је историју у руско-српској гимназији. Изабран је 1947. за сарадника Историјског института САНУ а истовремено је псотављен за директора Архива ЈАЗУ а потом за вршиоца дужности управника Хисторијског института ЈАЗУ у чији је састав архив био укључен. После одласка у пензију био је члан Археографске комисије при Министарству културе СР Србије 81959—1961) а после тога руководио је тада основаним археографским одељењем Народне библиотеке у Београду. Ту му је главни задатак било организовање систематског описивања словенских рукописа у Србији и осталим републикама СФРЈ. Од 1964. до 1966. био је редовни хонорарни проесор на Групи за библиотекарство Филолошког факултета док је између 1966. и 1967. држао курсеве из словенске палеографије, историје илуминације, повеза и водених знакова на [[Филозофски факултет у Београду|Филозофском факултету у Београду]]. Од 1967. руководио је радом на описивању рукописа Македоније и био је редактор едиције Споменици за средњовековната и поновата историја на Македонија I—IV. Од 1969. до 1975. био је редовни хонорарни професор на Филозофском факултету у Скопљу. Био је члан бројних научних друштвава и добитник многих награда за свој научни рад.
 
==Историографски рад==