}}
'''Бели Тимок''' је река у источној [[Србија|Србији]] која настаје код [[Књажевац|Књажевца]] спајањем [[Сврљишки Тимок|Сврљишког]] и [[Трговишки Тимок|Трговишког Тимока]], одатле тече на [[север]] паралелно са границом [[Србија|Србије]] и [[Бугарска|Бугарске]] на [[исток]]у и планином [[Тупижница|Тупижницом]] на [[запад]]у. Код града [[Зајечар]]а Бели Тимок спаја се са [[Црни Тимок|Црним Тимоком]] са којим чини [[Велики Тимок]] или само [[Тимок]]. Бели Тимок има дужину од 51 -{km}- (са Сврљишким 115 -{km}-). Слив Белог Тимока захвата површину 2.190 km². Раније је био познат под називом ''Књажевачки Тимок''.
ПОВРШИНСКЕ ВОДЕ
Бели Тимок, који заједно са Црним Тимоком чини Велики Тимок, настаје од Сврљишког и Трговишког Тимока који се састају у Књажевцу. Бели Тимок тече правцем југ-север у дужини од 51 km (са Сврљишким Тимоком 115 km ). Укупан пад реке је 93,0 m или 1,89 cm/km. Површина слива је 1096,1 km2 без површине слива Сврљишког и Трговишког Тимока, а захвата површину од 2190 km2 укључујући површину Сврљишког и Трговишког Тимока. У горњем току речно корито је широко до 20 m и дубоко од 0,8-1,8 m при средњем водостају. У доњем току ширине корита је 25-30 m, а дубина 1,5-2 m. просечан протицај Белог Тимока код Књажевца је 9,39 m3/sec. (просек за период 1969-1979. год.)
Целим својим током он тече кроз широку долину, оивичену благим падинама и језерским терасама Старе планине на истоку и Тупижнице на западу. Код села Вратарница Бели Тимок се пробија кроз већ поменуту епигенетску клисуру, и тако спаја књажевачку и зајечарску котлину, па се може закључити да је његова долина композитна. Минимални водостај Белог Тимока јавља се у августу а максималан водостај се јавља у мају месецу. У пролећним месецима, се јављају поплаве Белог Тимока у околини Минићева, јер је у том делу речно корито широко и плитко. Поплавне воде се тада задржавају и по неколико дана, па је зато потребна регулација водотока Белог Тимока. У сушним годинама јављају се и екстремно ниски водостаји од само 1m3/s. Бели Тимок од притока са леве стране прима, Соколовичку, Кожељску (повремени ток) и Лубничку реку, док су најзначајније притоке са десне стране Јелашничка, Коритска (Клисура)), Шашка и Аврамичка река. Агенс флувијалног деловања представљају Бели Тимок и његове притоке. Деловање флувијалног процеса, односно његова динамика, у зависности је од геолошке грађе, климатских, хидролошких и фитогеографских особина слива Белог Тимока. Деловањем флувијалне ерозије, и флувијалног агенса у овој области, створени су следећи ерозивни и акумулативни облици: флувијалне површи, речне терасе, алувијалне равни, плавине.
Флувијалне површи јављају се у серији по ободу књажевачке котлине и то на висинама од 350-380 m, 400-430 m, 500-540 m, 560-580 m, 600-650 m, 720-760 m, 800-850 m, 900-950 m, и 1000-1200 m. Прве две најниже површи су представљене благим заравњеним косама, пространим површима, ртовима, и повијарцима између речних долина. Опште одлике ових међудолинских типова рељефа, су уске, издужене и заравњене партије уједначене висине, дуж њихових темена, а и делимична асиметрија њихових попречних профила. Ове површи завлаче се у долине Сврљишког и Трговишког Тимока, као и Грезанске, Валевачке и Глоговачке реке, које представљају притоке Белог и Сврљишког Тимока. Површи од 500-540 m, 560-580 m, 600-650 m и 720-760 m, заузимају највеће пространство, док су површи од 800-850 m и 900-950 m, предстаљене заравнима на теменима коса и долинских ртова. Највиша површ од 1000-1200 m је усечена на теменима планинских гребена. Површи између 350-650 m усечене су у тортонско-сарматским седиментима, који су поремећени покретима атичке фазе, а испитивањем је закључено да су изграђене током плиоцена. Нивои флувијалних површи од 720-950 m, леже изнад неогених седимената, и усечене су током тортона и сармата. Највиша површ је усечена почетком средњег миоцена.
Речне терасе се у долини Белог Тимока и његових притока јављају у серијама од 130-150 m, 90-105 m, 50-60 m, 25-30 m, 14-20 m, 6-10 m и 2-4 m. Релативна висина ових тераса смањује се узводно, као и број тераса, нарочито код најниже која постепено прелази у алувијалну раван. Ј. Цвијић сматра да су терасе ниже од 60 m, дилувијалне старости, али Д. Петровић на основу испитивања речних тераса В. Петковића у долини Белог Тимока износи: „Дилувијална старост се мора померити и до терасе 90-105 m, пошто је она стварно дилувијалана, јер је на Краљевици код Зајечара, усечена у дебелим наслагама дилувијалних шљункова, који леже преко језерских седимената..“ Према свему досад наведеном, може се сматрати да је једино тераса од 130-150 m, створена пре дилувијума, односно у горњем плиоцену. Све остале речне терасе, изузев две најниже које су рецентне, су изграђене током дилувијума.
Алувијалне равни су акумулативни флувијални облици, настали акумулацијом речног материјала, при високим водостајима и поплавама. Дно књажевачке котлине одликује се уравњеним партијама алувијалних равни Белог Тимока, а мањим делом и у долинама његових саставница, Сврљишког и Трговишког Тимока.
Најнижа речна тераса Белог Тимока, узводно прелази у алувијалну раван. Логично би било да је алувијална раван Белог Тимока најшира на саставу Сврљишког и Трговишког Тимока. Међутим, ширина алувијалне равни Белог Тимока, највећа је у средишњем делу котлине, односно у оном делу котлине у коме је смештено Минићево. Овакво стање ствари је последица тектонске предиспонираности котлине. Уопштено гледајући алувијалне равни још више доприносе општој уравњености котлинског дна.
Плавине су карактеристични флувијално-денудациони акумулативни облици, и састављени су од флувио-денудационих седимената. Плавине су настале појачаним спирањем за време за време јаких киша, када се материјал са места његовог постанка пренесе цурцима и млазевима, који се спајају, чинећи бујичне токове. Посебно су значајне, бројне плавине десних притока Белог Тимока. Плавине као акумулативни морфолошки облици су значајни јер представљају показатеље јачине ерозивног процеса у сливовима река које су их наталожиле.
У рибљем фонду Белог Тимока и његових притока су заступљене следеће врсте риба: клен, скобаљ, кркуша, белица (кауглер), а ређе носара и мрена. У горњем току Трговишког Тимока присутна је и поточна пастрмка. Нажалост, у 2007. години у лето рибљи фонд Белог Тимока је десеткован, услед веома ниског водостаја и веће количине отровних материја које је испустила књажевачка индустрија у ову реку. Стручњаци процењују да ће за опоравак рибљег фонда бити потребно и више од десет година.
Река је почетком јула [[2007]]. два пута доживела еколошку катастрофу, након изливања амонијака из књажевачких фабрика и канализације.
|