Подујево — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 9:
|општина=Подујево
|општина УНМИК=Подујево
|надм висина=636
|популација=
|поштански код=
Ред 17:
|гдуж=21.191667
}}
'''Подујево''' ({{језЈез-алб|Podujevë/PodujevaBesianë}}) је местонасеље уи аутономнојседиште [[општина Подујево|општине Подујево]] покрајинина [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. саАтар 46.512насеља становника,се [[2005]].налази годинена територији катастарске општине Подујево површине 915 -{ha}-.
 
Подујево се као велико село у турском тефтеру пописа Области Бранковића [[1455]]. године помиње као село са 43 [[Срби|српске]] куће, попом Степаном и његовим братом Петром, на челу списка. Под истим именом јавља се и у попису Вучитрнског санџака [[1487]]. године. У Дубровачком архиву чува се податак да су [[1660]]. године дубровачки трговци куповали вуну у Подујеву. Године 1806. у [[Први српски устанак|Првом српском устанку]] [[Станоје Главаш]] је од [[Прокупље|Прокупља]] продро до Подујева где је подигао [[шанац]] према [[Турци|Турцима]].
Општина Подујево се налази северно од [[Приштина|Приштине]]. Заузима 633 -{km²}- и састоји се од 78 села, укључујући и сам град Подујево.
Непознато је место где се српска средњовековна сеоска црква налазила у тадашњем селу Подујеву. Највероватније је да је била на садашњем брду Мерћезу које су [[Турци]] претворили у [[тврђава|тврђаву]] и граничну кулу. После Првог светског рата на брду је подигнута нова црква која је посвећена Св. Илији. У Другом светском рату албански фашисти и Немци су срушили њено кубе и оштетили је. Црква је обновљена [[1971]]. године.
 
Подујево се као велико село у турском тефтеру пописа Области Бранковића 1455. године помиње као село са 43 српске куће, попом Степаном и његовим братом Петром, на челу списка. Под истим именом јавља се и у попису Вучитрнског санџака 1487. године У Дубровачком архиву чува се податак да су 1660. године дубровачки трговци куповали вуну у Подујеву. Године 1806. у [[Први српски устанак|Првом српском устанку]] [[Станоје Главаш]] је од [[Прокупље|Прокупља]] продро до Подујева где је подигао [[шанац]] према [[Турци|Турцима]].
Непознато је место где се српска средњовековна сеоска црква налазила у тадашњем селу Подујеву. Највероватније је да је била на садашњем брду Мерћезу које су [[Турци]] претворили у [[тврђава|тврђаву]] и граничну кулу.
 
Основна школа у Подујеву отворена је [[1921]]. године. Први учитељ био је Божо Шолак.
 
 
По попису после [[Други светски рат| Другог светског рата]] (1948. године) [[Срби|Срби]] су чинили 90% од укупног броја становнка.
==Демографија==
Постојећа популација општине је око 130 хиљада становника (99 % [[Албанци]]). Процењује се да је у општини живело око 1650 [[Срби|Срба]], од чега половина у граду. Преостало двоје старијих [[Срби|Срба]] који су живели у Подујеву после сукоба 1999. године напустили су град почетком 2001. године, док 21 [[Срби|Србин]] живи у малој [[Српске енклаве на Косову и Метохији|енклави]] Секирача, која представља део села Медреговац.
 
Насеље има [[Албанци|албанску]] етничку већину. До 1999. године у Подујеву је живело око 600 Срба и Црногораца.
 
Број становника на пописима:
 
* [[Попис становништва 1948. у ФНРЈ |попис становништва 1948. године]]: 2435
* [[Попис становништва 1953. у ФНРЈ |попис становништва 1953. године]]: 3253
* [[Попис становништва 1961. у ФНРЈ |попис становништва 1961. године]]: 4870
* [[Попис становништва 1971. у СФРЈ |попис становништва 1971. године]]: 8490
* [[Попис становништва 1981. у СФРЈ |попис становништва 1981. године]]: 15894
* [[Попис становништва 1991. у Србији |попис становништва 1991. године]]: 25847
 
 
{{Commonscat|Podujevo}}
== Литература ==
* Јагош Ђилас: Школство на Косову, Заједница за научни рад, Приштина, 1976,
 
{{клица-град-Србија}}
{{Општина Подујево}}