Леонардо да Винчи — разлика између измена

=== Сликар ===

„Сликарство је поезија, која је видљива и не да се чути а поезија је сликарство које се слуша и невидљиво је“

Леонардо је јако познат захваљујући својим сликама и мајсторском сликом као што је Последња вечера која је насликана [[1498.]] године и „Мона Лиза“ (која је позната и као „La Gioconda“ на италијанском или „La Joconde“ на француском језику) која се налази у [[Лувр]]у у [[Париз]]у и насликана је [[1503.]] – [[1506.]] –тих година и ако се воде полемике дали је ову слику направио сам или заједно са неким од његових ученика. До данашњих дана је сачувано његових седамдесет слика али ни једна његова скулптура.

Леонардо је често планирао велике слике са великим бројем пројеката, нацрта и скица али нису биле завршене.

Иако је Леонардо створио релативно мали број слика (од којих је велики број недовршен), он је ипак један од најутицајнијих и најиновативнијих уметника Ренесансе. У његовом раном периоду, сликарски правац који је следио није се много разликовао од стила његових учитеља, да би сазревајући, Да Винчи вешто одбацио ригидан начин третирања фигура и објеката, и практично их оживео, користећи ''сфумато'', своју надалеко популарну технику.

 

Примедба: Подаци о годинама настанка слика у разним изворима се у већини случајева знатно разликују.

 

* Серија гротескних карикатура ([[1490.]]-[[1505.]])

 

[[Слика:Leonardo da Vinci 001.jpg|мини|десно|300п|<center>[[Бахус (слика)|Бахус]]</center>]]

 

[[1483]]. године Леонардо се сели у [[Милано]] да би радио као цивилни и војни инжењер за „Дуке“ а посао сликара и скулптора му постаје споредно занимање. Леонардо је радио и као дизајнер и директор [[двор]]ских фестивала. Ту започиње своје прве систематске научне студије базиране на практичним искуствима из [[анатомија|анатомије]], [[ботаника|ботанике]], [[математика|математике]], [[физика|физике]] и [[механика|механике]]. [[1499]]. године Леонардо се поново враћа у [[Фиренца|Фиренцу]]. Наредне године ступа у службу француског краља, оставши у њој до [[1506]]. године. након чега се враћа у [[Фиренца|Фиренцу]] до [[1507]]. Из Фиренце наставља пут за [[Милано]] где ће живети наредних пет година. Од [[1516]]. године па до своје смрт и живео је у [[Француска|Француској]] са својим учеником и наследником Франческом Мелзијем ([[1491.]] -[[1568.]])

 

Да Винчи је цртао и различите животиње: псе, мачке, медведе, коње, па чак и змаја. Без знања детаља о анатомији осим оних које је могао да види голим оком, нацртао је „Дрво жила“ на коме је приказао положај срца, плућа и главних [[артерија]] у људском телу.

 

Много година је провео стварањем монументалних планова на изради велике скулптуре коњаника од бронзе („Gran Cavalo“) које је требала да стоји у граду [[Милано|Милану]] али рат са [[Француска|Француском]] није дозволила да се овај пројекат реализује. На основу приватне иницијативе је у [[Њујорк]]у играшена скулптура по овим плановима и [[1999.]] године је поклоњана граду [[Милано|Милану]]. Хунтов музеј у граду Лимерик у [[Ирска|Ирској]] наводно поседује копију малог бронзаног коња у бронзи која је рад Леонардовог шегрта на основу мајсторовог пројекта.

 

Осим овог он је сам остварио и многе друге радове у вајарству од којих су најпознатији они најстарији радови.

 

Много записа од Леонарда се односило на грађење и планирање најме катедрала.

Његове студије су почињале испитивањем разних грађевинских алата и помоћних средстава за градњу. Надаље он је наставио у области која до тада није била испитивана у носивости стубова и подвлака као и сводова и лукова.

На склону свог живота је радио на пројектима двора краљеве мајке у Роморантину у [[Француска|Француској]] и као по обичају ни овај пројекат се није реализовао.

 

Уверљиве и упечатљиве су његове студије које су убележене у дневнике који садрже 6.000 страница примедаба и цртежа у којима се налате прелази између науке и уметности. Био је левак и целог живота је употребљавао огледалско писање јер се овако лакше писало помоћу пера левом руком.

 

Његов студиј анатомије водио је ка пројекту првог робота у писаној историји. Пројекат се зове и „Леонардов робот“ био је вероватно нацртан [[1495.]] године али је објављен тек 50- тих година [[20. век]]а и није познато дали је неко покушао да га конструише.

 

<gallery>

Слика:Leonardo_da Vinci_helicopter.jpg|<center> Летеће спирала

Пронашао је анемометар на одређивање смера ветра и био је то јако значајан проналазак који је побољшавао безбедност летова, радио је и на инструменту који мери брзину ветра као и инструменту који је требао да одрешује водоравност летова.

 

Његови дневници садрже и неколико проналазака војних машина као на пример аутоматима опремљени тенк који се покреће снагом људи или коња<ref name="urlLeonardo da Vinci - museoscienza">{{cite web |url=http://www.museoscienza.org/english/leonardo/ |title=Leonardo da Vinci - museoscienza |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=}}</ref>или касетирану бомбу и то напрек томе да је рат сматрао за најгору људску особитост и делатност. Конструисао је нешто као топ који је подешавао угао свога дејства, био покретан и био употребљив у рату. Његове идеје дале су основ данашњем оружју као револвери, аутомати. Створио је радове и пројекте који и ако нису били пропраћени матеметичким рачуницама казују да је Леонардо познавао законитости и значај аеродинамике.

 

Даљи проналазци се односе на подморницу, на озубљену машину које се може сматрати првим [[калкулатор]]ом и [[ауто]]мобил који би био покретан помоћу опруга. Планирао је индустријско загревање воде помоћу сунчане енергије и параболичких огледала. Пронашао је [[скафандер]] који је разрадио у својим студијама и ако се састојао само од звона за главу и плинајућих плутви. После је додао и кожено одело за пливање у води. Исто тако је конструисао и бушилицу која се састојала од механизма са точкићима и имала је главу.

 

И ако већина Леонардових проналазака није била реализована многи од његових пројеката су били технолошки обистињавани како то на пример демонстрира његов „тенк“<ref name="urlBBC - Press Office - Leonardo">{{cite web |url=http://www.bbc.co.uk/pressoffice/pressreleases/stories/2003/03_march/28/leonardo.shtml |title=BBC - Press Office - Leonardo |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |pages= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=}}</ref>.

 

{{reflist|2}}

 

 

== Види још ==

{{Commonscat|Leonardo da Vinci}}

 

== Спољашње везе ==

 

{{DEFAULTSORT:Да Винчи, Леонардо}}

[[qu:Leonardo da Vinci]]

[[ru:Леонардо да Винчи]]

[[sah:Леонардо да Винчи]]

[[se:Leonardo da Vinci]]