Ренесансно сликарство — разлика између измена

[[Слика:Durer Adam and Eve.jpg|мини|200px|[[Албрехт Дирер]], Адам и Ева]]

 

Сликарство ране ренесансе започело је с појавом [[Мазачо|Мазача]]. Као велики узор му је послужило готичко сликарство [[Ђото ди Бондоне|Ђота]] који је сликао скоро 100 година пре њега и начинио је пар великих корака даље од готичког иконографског сликарства. Но Масаћо чини више, његови ликови су учвршћени контурном линијом, но они посједују одређену индивидуалност и карактерност. Он чак уводи и [[Перспектива|перспективу]] у своје слике и то на тај начин што приказује одређене архитектонске облике у својим сликама. То је најочитије у његовој слици ''Свето тројство'' где су света три лика смештена у архитектонски оквир олтара ренесансне катедрале. Све је смештено у архитектонски оквир с израженом перспективом, помало тмурних боја, специфичном карактеризацијом ликова и с богатством полусена (ital. ''chiaroscuro'') на ликовима.

 

[[Сандро Ботичели]], ученик [[Фра Филипо Липи|Фра Филипа Липија]], врлло рано одступа од традиционалних представљања светих тема под утјецајем “неоплатинизма”, покрета који је величао идеализам антике. Тако настају слике ''Алегорија пролећа'' где влада његово нестварно, идеализирано приказивање ликова без детаља, занемарујући анатомију потенцирајући тако линеарност ликова. Ликови су опет стављени у нестварни пејзаж, потпуно освијетљен без реалног извора светла. При крају свога живота Ботичели се враћа сакралним темама (бројни прикази Мадона) и удаљава се од линеарног решења слике успешно истражујући боје.

 

Висока ренесанса је време када се престају утврђивати градови јер су настали [[топ]]ови с експлозивним пуњењем и обрамбени зидови постају сувишни. Војска излази из градова и окршаји се дешавају на отвореном простору. Јачају монарси који постају моћни, снажни, богати и способни бранити територијални интегритет цијеле државе. Граде се културне и научне институције, библиотеке, галерије, музеји. Развија се математика, физика и астрономија ([[Никола Коперник]], [[Галилео Галилеи]], [[Ђордано Бруно]] говоре против геоцентричног сустава). Јачају градови као [[Рим]], а поготово [[Венеција]]. ([[Кристифор Колумбо]] је открио Америку [[1492.]] године.).

 

У време када се изразито поштовао субјективизам и индивидуализам свакога уметника, толико да је се стварао '''култ генија''', уметници су жељели да се изражавају посебно и да при томе остављају посебан дојам на посматраче дела. То је вријеме када је владала идеја генијалног уметника, појединца надахнутог од Бога, који је био успешан у различитим врстама умјетности – '''универзални човјек''' (тал. ''хоммо универсалис''). Високу ренесансу персонифицирају три највећа умјетника свих времена: Леонардо да Винчи, Микеланђело и Рафаел

 

Сјеверњачко сликарство обиљежили су [[Фландрија|фламански]] сликари.

 

 

На његовим гравурама као што је ''Четири јахача Апокалипсе'', визија живота као бесмисленога и препуна страхота, постоји емоционална крајност какве нема у Медитеранској уметности. ''Адам и Ева'', један други [[дрворез]], показује обе стране Дирера. Позе, пропорције и цртеж фигура је италијански, док је приказ дрвећа и изведба детаља северњачки (нпр. миран живот домаће мачке и миша, у доњем делу слике, само што није завршио једењем судбоносне јабуке).

[[Ренесанса]]

 

{{reflist|2}}

 

[[pt:Pintura do Renascimento]]

[[ru:Изобразительное искусство Возрождения]]

[[zh:文藝復興繪畫]]