Суводол (Смедерево) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Cyrlat: 2 repl;
мНема описа измене
Ред 25:
Најстарије су породице, које су из Колара дошле: Павићи, Цветковићи, Николићи, Стојановићи (Станојевићи) старином из околине Јагодине, Стаменковићи (Миловановићи) старином из околине Гиљана, Дрмниковићи (Јовановићи, Миљковићи), Смиљковићи (Марковићи, Ветровићи) чији дед дошао из Тешице (крушевачке), Бранковићи (Младеновићи) старином из околине Прокупља, Ђорђевићи старином од Прокупља и Крстићи.
 
Остале породице долазили из разних места и насељавале се овде. Према пореклу се све ове породице могу овако груписати: има 4 породице са 30 кућа старинаца, 2 породице са 9 кућа становника непознатог порекла, 6 породица са 18 кућа динарских досељеника, 8 породица са 45 кућа косовско-метохијских досељеника и 5 породица са 22 куће досељеника из вардарско-моравских области, (подаци крајем [[1921]] године).<ref> Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19.др.Б.М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница </ref>
<ref>Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани</ref>
 
 
Ред 151:
==Литература==
*Коришћена Литература:
*Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
*„Летопис“: ''Подунавска места и обичаји'' Марина (Беч 1999 г.).<br>
Летопис рериодпериод 1812 – 2009 г1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани<br>
 
*''Напомена''<br>
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине '',»Летописи«'' и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.<br>
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929 г.) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.<br>
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери,социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор. <br>
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.