Корисник:Putinovac/Радови/Византијско царство — разлика између измена

'''Византијско царство''' или '''Источно римско царство''' је [[историја|историјски термин]] који се користи како би се описало хеленизовано [[Римско царство]] из доба Позне антике и [[Средњи век|Средњег века]]. Престоница Византије била је у [[Константинопољ]]у и византијски цареви су владали царством као директни наследници римских царева антике. Не постоји консензус у историјској науци када почиње историја Византијског царства, односно када се завршава историја Римског царства. С обзиром да је назив Византија настао у 16. веку захваљујући западноевропским [[Хуманизам|хуманистима]], као кључни датуми се сматрају [[330.]]. година када је Константинопољ инаугурисан, затим година [[395.]] када је цар [[Теодосије I]] поделио царство на два дела и [[476.]] година н. е. када је [[Западно римско царство]] престало да постоји.

Византинци су сматрали себе Римљанима ([[грчки језик|грчки]] Ῥωμαίοι) и говорили су [[грчки језик]] који је био доминатан у Источном [[Медитеран]]у још из доба [[Хеленизам|хеленизма]]. Византија је током Средњег века развила сопствену културу која се заснивала на наслеђу класичне антике, [[хришћанство|хришћанске религије]] и грчког језика, који је потиснуо [[латински]] током 7. века. Током њене хиљадугогодишње историје Византија је доживела бројне успоне и падове. Византија је повратила западни део царства у [[6. век]]у под владавином [[Јустинијан I|Јустинијана I]] и тада је достигла свој територијални врхунац. У [[7. векувек]]у царство је поразило Аваре и [[Сасанидско царство|Сасанидску Персију]] да би га убрзо затим [[Ислам|муслимански]] [[Арапи]] лишили већине блискоисточних поседа и крајем 7. века, северноафричких поседа. Током 8. и 9. века, царство су уздрмале спољне невоље попут [[Словени|сеобе Словена]] и [[Византијско-бугарски ратови|бугарских инвазија]] као и унутрашње попут [[Иконоборство|иконоборства]]. Под Македонском династијом (867 - 1056) царство је доживело потпуну обнову и почетком [[11. векавек]]а било је водећа сила у Источној Европи и на Блиском истоку. Сукоби са [[Селџуци|Селџучким Турцима]] у 11. веку проузроковали су трајни губитак унутрашњости Мале Азије, мада је царство доживело рестаурацију своје моћи и угледа током владавине династије [[Династија Комнина|Комнина]] у [[12. векувек]]у. [[Пад Цариграда (1204)|Пад Цариграда]] током [[Четврти крсташки рат|Четвртог крсташког похода]] 1204. године је био катастрофални ударац Византијском царству. Царство је обновљено [[1261.]] године под влашћу последње византијске династије, династије Палеолога. Комбинација спољних непријатеља и грађанских ратова, још више је ослабила Византију која под [[Палеолози]]ма престала да буде прворазредна сила. Византијска историја завршена је средином 15. века османским освајањима, пре свега престоног [[Пад Цариграда (1453)|Цариграда 1453. године]].

Византијско царство се данас сматра једном од најважнијих цивилизација у историји, иако је термин Византија дуго времена био синоним за пропаст и декаденцију. Хришћанска религија, римска политичка идеја и грчка цивилизација се сматрају стубовима Византијске цивилизације. Византија је дала велики допринос модерном свету у пољима [[Diplomatija|дипломатије]], [[Архитектура|архитектуре]], књижевности[[књижевност]]и, уметности[[уметност]]и и посебан допринос је дала у сачувању [[Класична Грчка|класичне књижевности]]. Опстанак класичне књижевности је кључно допринео у потоњем развоју [[Ренесанса|Ренесансе]] у Западној Европи.

*{{en}} Mango, Cyril (a). The Empire of New Rome. 2005.