Влашки језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Напомене->Извори
Autobot (разговор | доприноси)
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Стиг - Changed link(s) to Стикс
Ред 6:
'''Влашки језик''' (''limba română'' у свом самоодређењу<ref>Веб странице [http://www.timoc.org/onamarom.htm Federaţia Rumânilor din Serbie]</ref>; понекад ''rumâneşte'' / ''rumâneşce''; [[румунски језик|румунски]]: ''româna timoceană'') је српски назив за архаичне [[дијалект]]е [[румунски језик|румунског језика]] којим, као својим матерњим језиком, говоре [[Власи (Србија)|Власи]] [[Источна Србија|источне Србије]]. Припадност ових дијалеката румунском књижевном језику потврдила су научна истраживања водећих румунских дијалектолога Петра Нејеска ([[Petru Neiescu]]), Еуђена Белтекија ([[Eugen Beltechi]]) и Николаја Мокануа ([[Nicolae Mocanu]]).<ref>Petru Neiescu, Eugen Beltechi, Nicolae Mocanu, ''Atlas lingvistic al Regiunii Valea Timocului – Contribuţii la atlasul lingvistic al graiurilor româneşti dintre Morava'', Dunăre şi Timoc, Cluj-Napoca, 2006</ref>
 
Овај језик заправо чине два основна румунска дијалекта. Једним говоре [[Царани|Царани]] који живе у низијама око [[Зајечар|Зајечара]], [[Неготин|Неготина]] и [[Кладово|Кладова]], а другим [[Унгурјани]], који насељавају подручја [[Хомоље|Хомоља]], [[Звижд]]а, [[Стикс|Стиг]]а, [[Браничево|Браничева]], [[Млава|Млаве]], [[Ресава|Ресаве]] и [[Морава|Мораве]]. [[Поречка Река]] и [[Црноречје]] припадају прелазној дијалекатској зони, чије се становништво традиционално звало [[Мунћани]] (или Мунтени). Царани говоре [[Олтенија|олтенским]] а Унгурјани [[банат]]ским дијалектом румунског језика, док је говор Мунћана нека врста прелазне зоне између ова два дијалекта, али много ближи говору Унгурјана, са којима иначе Мунћани имају више сличности него са источним Царанима.<ref> Паун Ес Дурлић, "Дуој фрац" - влашка верзија митолошке приче о Усуду, Развитак бр. 194-195, Зајечар 1995, 113-119</ref>
 
Поред разумљивих лексичких разлика, до којих су довеле две различите економије сточарство и ратарство, најуочљивије су гласовне разлике: Царани имају ч/ћ (č/ć) и џ/ђ (dž/đ), а немају африкату "дз" нити умекшане гласове "ś" и "ź", док Унгурјани у своме говору немају "ч" и "џ", али имају "ћ", "ђ", умекшане гласове "ś" и "ź" и африкату "дз", уместо које се код Царана чује глас "з". За Унгурјане је такође карактеристичан облик предлога "по" и "од": pră/dă, који код Царана и Мунћана има форму: pi/pe/pje односно đi/đe.