Влашки језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Стиг - Changed link(s) to Стикс |
м ispravke |
||
Ред 6:
'''Влашки језик''' (''limba română'' у свом самоодређењу<ref>Веб странице [http://www.timoc.org/onamarom.htm Federaţia Rumânilor din Serbie]</ref>; понекад ''rumâneşte'' / ''rumâneşce''; [[румунски језик|румунски]]: ''româna timoceană'') је српски назив за архаичне [[дијалект]]е [[румунски језик|румунског језика]] којим, као својим матерњим језиком, говоре [[Власи (Србија)|Власи]] [[Источна Србија|источне Србије]]. Припадност ових дијалеката румунском књижевном језику потврдила су научна истраживања водећих румунских дијалектолога Петра Нејеска ([[Petru Neiescu]]), Еуђена Белтекија ([[Eugen Beltechi]]) и Николаја Мокануа ([[Nicolae Mocanu]]).<ref>Petru Neiescu, Eugen Beltechi, Nicolae Mocanu, ''Atlas lingvistic al Regiunii Valea Timocului – Contribuţii la atlasul lingvistic al graiurilor româneşti dintre Morava'', Dunăre şi Timoc, Cluj-Napoca, 2006</ref>
Овај језик заправо чине два основна румунска дијалекта. Једним говоре [[Царани|Царани]] који живе у низијама око [[Зајечар|Зајечара]], [[Неготин|Неготина]] и [[Кладово|Кладова]], а другим [[Унгурјани]], који насељавају подручја [[Хомоље|Хомоља]], [[Звижд]]а, [[
Поред разумљивих лексичких разлика, до којих су довеле две различите економије сточарство и ратарство, најуочљивије су гласовне разлике: Царани имају ч/ћ (č/ć) и џ/ђ (dž/đ), а немају африкату "дз" нити умекшане гласове "ś" и "ź", док Унгурјани у своме говору немају "ч" и "џ", али имају "ћ", "ђ", умекшане гласове "ś" и "ź" и африкату "дз", уместо које се код Царана чује глас "з". За Унгурјане је такође карактеристичан облик предлога "по" и "од": pră/dă, који код Царана и Мунћана има форму: pi/pe/pje односно đi/đe.
|