Корисник:Putinovac/Радови/Византијско царство — разлика између измена

== Дипломатија ==

== Војска ==

Византијска војска је била директан наследник војске Позног римског царства, у коме је ефикасно напуштен концепт римских легија и прихватљене су више еластичније војне јединице које би могле да бране пространо царство од барбарских и персијских инвазија. У 3. и 4. веку Римска војска је доживела велике промене. Број легија, (војне јединице са отприлике 4.500 војника), почео је да расте али попуњеност тих јединица је нагло смањена. У Римској војсци се прикључио велики број варвара, углавном Германа, који су чинили знатан део војске. Римска војска се делила на граничарску војску латински Limitanei и централну војску латински Comitatenses. Поред свих унутрашњих промена у Римском царству, војска се као и у прошлим вековима, претежно базирала на тешку пешадију. После војничке катастрофе у Хадријанопљу, 378. године н. е. царска војска је променила свој однос према ратовању прихватајући знатно већу улогу коњице, која је била инспирисана углавном од сукоба са Сасанидском Персијом и која ће играти вођеу улогу у ратовима Средњег века. Рано Византијско царство није било у стању да мобилише армије величине које је могло да мобилише Римско царство Антике. На тај начин, одбрана дугих граница се претежно базирала на утврђења, уместо на размештање легија. Карактеристично је да су Византијци освојили Вандалско царство и Остроготску краљевину Италије у 6. веку, користећи прилично мале (за стандарде царства) али професионалне јединице под командом сјајних генерала попут Велизара и Нарсеса.

 

Током владавине цара Хераклија (610-641) испостављена је административна организација Византијских тема. Теме су биле провинције Византије које су организоване за војничку сврху. На тај начин је током Средњег византијског доба војска ефикасно подељена на тематску, односно провинцијалну и тагматску (или царску) војску која је била базирана у Цариграду и његовим предграђима. За време успона Византијске војне и политичке силе, током владавине царева Македонске династије, концепт народне војске је почео да се напуста и војска је почела да се нагло професионализује, прихватајући велике броје страних плаћеника у својим редовима. Најпознатија страна војна јединица је била Вараншка гарда, која је била састављена од Скандинаваца и била је заштитна јединица Византијског цара. Војни успеси Нићифора Фоке, Јована Цимискија и Василија II, повећали су квалитет и углед византијских оружаних снага. Почетком 11. века, Византијска војска је била најбоље опремљена, увежбана и плаћена војска тог доба. После наглог пада моћи Византије у другој половини 11. века, Визаснтијска војска се нашла у расулу. Велики губитак тема је практично лишио царевину од великих војних ресурса на такав начин, да је Византијска војска током владавине Комнена била састављена претежно од страних плаћеника, разних националности који међутим су били прилично високе борбене готовости.

 

== Наука ==

== Право ==