Ђурађ Кастриот Скендербег — разлика између измена

Скендербег, према албанким историчарима, потиче из албанске феудалне породице [[Кастриоти|Кастриота]], и био је син Јована Кастриоте. Међутим, према многим историјским подацима, Скендербег је био Србин, православне вере, што се и види из његовог имена. Албански историчари су чак покушали да фалсификују његово име иѕ Ђорђа (Ђурађ) у Ђерђ. Још један доказ његовог порекла је и то што је сахрањен у српској православној цркви и да је писао искључиво ћирилицом. Имао је браћу која су се звала Станиша, Репош и Константин. Његов отац био је један од донатора манастира Хиландара где је и сахрањен. Према Гибону,<ref name="gibbon">Edward Gibbon, 1788, ''History of the Decline and Fall of the Roman Empire'', [http://www.ccel.org/g/gibbon/decline/volume2/chap67.htm#Scanderbeg Volume 6, Део о Скендербегу на енглеском]</ref>, Јован Кастриот је био принц [[Епир]]а, који је укључивао [[Област Мат|Мат]], Крује, [[Област Мирдита|Мирдита]] и [[Област Дибер|Дибер]]<ref>Edwin E. Jacques, The Albanians: An Ethnic History, 1994, p. 179 </ref>. Његова мајка Војислава, била је принцеза српског порекла<ref> [[Marin Barleti]], 1508, Historia de vita et gestis Scanderbegi Epirotarum principis </ref>, из породице Трибалда<ref>Camille Paganel, 1855, "Histoire de Scanderbeg, ou Turcs et Chrétiens du XVe siècle" </ref>(који су дошли из области данашње Македоније), или из племићке породице Музака<ref>[[Harry Hodgkinson|Hodgkinson, Harry]]. Scanderbeg: From Ottoman Captive to Albanian Hero. I. B. Tauris. ISBN-13: 978-1850439417</ref>. Јован Кастриот је био међу првима који се супротставио упадима [[Бајазит I|Бајазита I]], међутим његов отпор није имао готово никакав ефекат. Султан га је натерао да плаћа данак, а да би осигурао верност албанских племића, Турци су одвели Ђурађа заједно са његовом браћом као таоце.