Макс фон Лауе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Бот Додаје: an:Max von Laue
м r2.6.4) (Робот мења: ar:ماكس فون لاوه; козметичке промене
Ред 21:
'''Макс фон Лауе''' ({{јез-нем|Max von Laue}}, [[9. октобар]] [[1879.]] - [[24. април]] [[1960.]]) је био немачки физичар. Добио је [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] [[1914.]] за откриће [[дифракција|дифракције]] [[X-зраци|X-зрака]] на [[кристал]]има.
 
== Рани живот ==
Рођен је у племићкој породици.
На универзитету у [[Стразбур]]у студирао је математику, физику и хемију. После тога студирао је на универзитету у [[Гетинген]]у и универзитету у [[Минхен]]у. Током 1902. отишао је на универзитет у [[Берлин]]у, где је радио под руководством [[Макс Планк|Макса Планка]]. Његова докторска теза је била о интерференцији међу планпаралелним плочама. Докторирао је 1903. Од 1903. до 1905. био је на универзитету у Гетингену, а 1905. је постао асистент [[Макс Планк|Макс Планка]] на Институту за теоријску физику у Берлину. Ту је радио на примени ентропије на зрачење и на термодинамичком значају кохерентности светлосних таласа.
 
== Дифракција X -зрака на кристалима ==
Постао је [[1912.]] професор физике на универзитету у Цириху. Први је предложио да се кристал користи за дифракцију X -зрака. Доказао је да тада [[X -зраке]] пролазе кроз [[кристал]] и да се ствара дифракциона слика на фотографској плочи која би се налазила нормално на смер зрака. Та дифракциона слика је показивала симетричност атома у кристалу. То су експериментално доказала два студента Макс фон Лауеа, који су радили по његовим смерницама. Тим успешним експериментом доказано је да су X -зраке електромагнетски таласи слични светлости. Осим тога доказао је да атомска структура кристала има понављајуће елементе.
 
Ред 32:
Постао је 1919. професор теоретске физике на универзитету у Берлину и директор Института за теоретску физику на универзитету у Берлину.
 
== Проблем суправодљивости ==
Док је [[Валтер Мајснер]] проучавао проблем [[суперпроводљивост]]и у Берлину Макс фон Лауе је дао значајан допринос тој области. Уочено је да се праг за магнетско поље, којим се делује на материјал и уништава суперпроводљивост мења и овиси од облика материјала. Макс фон Лауе је исправно уочио да струје на површини материјала деформишу магнетско поље. Тај Максов допринос омогућио је Мајснеру да открије да унутар суперпроводника нема магнетског поља (види [[Мајснеров ефекат]]).
 
== Каснији живот ==
Касније је истраживао у подручју [[квантна механика|квантне механике]] и [[Комптонов ефекат|Комптоновог ефекта]]. Пропагирао је Ајнштајнову [[теорија релативитета|теорију релативитета]]. Бранио је научни поглед на свет и у временима кад је то могло бити опасно за њега. Бранио је у доба Хитлера теорију релативитета. Кад је [[Ајнштајн]] престао бити академик берлинске академије, а потпредседник академије рекао да то није никакав губитак, Макс фон Лауе је био једини академик који је протестовао.
Постао је 1951. директор Макс Планк Института у Берлину. Погинуо је у саобраћајној несрећи 1960.
 
== Спољашње везе ==
 
* [http://www.nobel-winners.com/Physics/max_theodor_felix_von_laue.html About Max von Laue]
Ред 53:
[[Категорија:Умрли 1960.]]
 
[[ar:ماكس فون لاويلاوه]]
[[an:Max von Laue]]
[[id:Max von Laue]]