Филозофија економије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Аутоматска замена текста (-\bантитјела\b +антитијела) |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Филозофија економије''' је [[филозофија|филозофска]] анализа методолошких питања са којима се срећу [[економија|економске]] теорије и нормативних проблема који су посљедица пресијецања [[економија благостања|економије благостања]] и [[политичка филозофија|политичке филозофије]].
Због чега би филозофи били заинтересовани за економију? Постоје најмање два одговора на ово питање. Прво, лекције из економије се директно транспонују на [[етика|етику]] и политичку филозофију као и на теорије рационалности. Друго, економија нуди одличну подлогу за истраживање неких од најизазовнијих проблема с којима се среће [[филозофија науке]].
== Економија као филозофија етике ==
Која је етичка основа економије? Ако се економија заснива на [[теорија права|теорији права]], о каквој је то теорији ријеч? Да ли о теорији права заснованој на [[Утилитаристички морал|утилитаристичкој]] концепцији највећег добра за највећи број, или у [[Имануел Кант|Кантовској]] концепцији суверенитета појединачних привредних субјеката? Или, ако је економија заснована на теорији вриједности, да ли ту вриједност треба схватити у утилитаристичком или уговорном смислу (као агрегат или као ствар обостране користи)?
=== Платон ===
[[Алфред Норт Вајтхед]] је описао филозофију као низ фуснота уз [[Платон]]ово дјело. Шта је економија? Платонова Република описује настанак друштва, не преко неког друштвеног уговора нити путем освајања, него као један спонтани процес који се развија кроз функционисање [[Тржиште|тржишта]]. Најмањи појам државе треба да садржи четири до пет људи. (Књига II, 369Д). Људима треба храна, склониште и одјећа, али све те ствари се лакше и квалитетније производе када један човјек ради једну ствар. (Књига II, 370Б). На тај начин људи почињу да се специјализују за [[пољопривреда|пољопривреду]], [[столарија|столарију]] и [[ткање]]. Међутим, врло брзо постаје очигледно да је потребно много више од четири до пет људи, јер ратар неће произвести [[плуг]], нити ће градитељ произвести свој [[алат]], а њему треба доста алата, као и ткачу и [[обућар]]у. (Књига II, 370Ц). Привредно друштво се тако јавља као природна посљедица транспарентних предности подјеле рада.
=== Адам Смит ===
Из више углова, економија је фуснота још једног филозофа који се родио скоро два миленијума касније. Био је то [[Адам Смит]], професор [[логика|логике]] и етике на универзитету у [[Глазгов]]у, чији је рад, мање више директно, утицао на развој економије као посебне научне дисциплине.
{{клица-филозофија}}
| |||