Село — разлика између измена

{{Друго значење2|Село}}

'''Село''' (или '''рурално насеље''') је једна од три врсте људских насеља. Основни је облик територијалне, социјалне и економске организације становништва које се бави [[пољопривреда|пољопривредом]].

Постоји неколико различитих дефиниција сеоског насеља:

* Поред [[град]]а и [[мешовито насеље|мјешовитог насеља]], као полифункцијских насеља, село се може дефинисати као монофункцијско насеље, тј. насеље у коме је превасходно заступљено само једно занимање, и то првенствено [[пољопривреда]]. Нека села могу имати поред пољопривреде као главног занимања и неколико секундарних, као што су [[здравство]] или [[школство]].

* Традиционаланно, село је заједница [[земљорадња|земљорадничких]], [[сточарство|сточарских]] и мјешовитих домаћинстава, на одређеној територији, при чему су та [[домаћинство|домаћинства]] повезана радним, социјалним и [[економија|економских]] везама. (Ј. Цвијић)

* Савремена дефиниција прецизира да је село [[насеље]] где се највећи део становништва бави пољопривредом, [[густина насељености]] није већа од 10-20 становника по [[хектар]]у, слабо је комунално опремљено, у дворишту се налази барем један привредни објекат и спољне функције су слабо развијене. (Б. Којић)

Сеоска теиторија обихвата одређену површину која је искоришћена за потребе пољопривредне производње, као и за биологија|биолошку и економску егзистенцију човека. У погледу насеобинско-производног садржаја може се издвојити:

* ''хомогена територија'' (прави сеоски тип, са изразитим сељаштвом, удаљене од градова)

* ''сеоски атар'' (територија која припада неком селу - насеље са околним земљиштем, дели се на ''потесе''. Службено се назива катастарска општина)

* ''катастарски срез'' (највећа органиозациона јединица сеоске територије која обухвата више катастарских општина сличних делатности)

Сеоска насеља се класификују према бројим мерилима од којих треба издвојити следеће:

* '''генетска типологија'''

** ''велика села'' („већа“ — 2001-3000 становника и „највећа“ — преко 3000 становника)

 

Према физиономској структури рурална насеља се могу поделити на више начина, али нашој литературу је најкарактеристичнија следећа подела:

* ''збијена села'' (густо концентрисани стамбени објекти)

* ''зракаста''

 

У Ужој [[Србија|Србији]] има укупно 4243 насеља од чега је 3300 рурално (78.5%). Сва она су издвојена у неколико категорија: усамљена, ратарска, сточарска, приградска, специјализована, рударска, индустријско-аграрна, бањска, лечилишна, седишта општина или сеоских заједница и др.

Проучавањем насеља како сеоских тако и градских на нашим просторима, нарочито на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] бавио се наш [[географ]] [[Јован Цвијић]]. Он их је поделио на три групе — збијена, разбијена и мешовита, где је издвојио неколико типова и класа.

Села разбијеног типа имају раштркану стамбену структуру. Цвијић је издвојио три типа и две врсте ових села.

* '''старовлашки тип''' (карактеристична за [[Стари Влах]], [[БиХ|Босну и Херцеговину]] све до [[Алпи|Алпа]]. Оваква насеља имају шпирину до 5-6 -{km}-, деле се на засеоке који су међусобно удаљени и по километар или два)

* '''ибарски тип''' (карактеристичан је за [[Ибар]], [[Рашка|Рашку]] и [[Родопске планине|родопски предео]]. чине их „џемати“ смештени на брдима и међусобно одвојени долинама)

 

Села збијеног типа имају густу стамбену структуру. Цвијић је издвојио четири типа оваквих насеља:

* '''тимочки тип''' (пружа се од [[Дунав]]а до [[Велес (град)|Велес]]а. Насеље је округло и збијено, све улице воде ка центру, где је најчешће [[Црква (грађевина)|црква]], дућан или [[чесма]]. Деле се на „махале“)

* '''турско-источњачки тип''' (карактеристичне за све делове [[Балкан]]а где су владали [[Турци]]. Улице су калдрмисане и кривудаве са ћорсокацима, куће увеучене у дворишта, озидане и без прозора ка улицама)

 

Села мешовитог типа се налазе на прелазу између збијеног и разбијеног типа. Цвијић издаваја само један тип оваквих насеља:

* читлучки тип (постојао је до [[XIX век]]а, а затим се трансформисао у неке од горепоменутих типова. Куће су биле озидане, аулице калдрмисане)

 

* [[Град]]

* [[Насеље]]

* [[Јован Цвијић]]

 

* Мастило, Наталија (2005): ''Речник савремене српске географске терминологије'', Географски факултет, Београд

* Стаменковић, Србољуб и Бачевић Милан (1992): ''Географија насеља'', географски факултет, Београд

[[es:Pueblo (población rural)]]

[[eo:Vilaĝo]]

[[fa:روستا]]

[[fr:Village]]