Рудовци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 14:
==Историја==
'''Рудовци''' је градско насеље у [[општина Лазаревац|општини Лазаревац]].
У северном делу места налзи се место Селиште, где је по предању , некада било село. У самом СеиштуСелишту нема трагова из прошлости, док их, међутим, има по целом сеоском атару. То су биле велике камене плоче без натписа, за које се мислило да су „Маџарски гробови“ . <br>
Рудовци се помињу као насељено место за време аустриске владавине (1718-1739.г.) под именом -{Rudowze}-. У првим десетинама 19.века припадали су Катићевој Кнежини и имали су [[1818]].г. 25, а 1822.г. 27 [[кућа]]. И по попису из [[1921]].г. имају 126 [[кућа]] са 706 [[становник]]а.<br>
За најстарију породицу се сматрају Петровићи. Касније се доселили Симићи од Сјенице, па Давидовићи и други.<br>
Из Рудовца је позната историска личност [[поп]]-Ранко. Његови су родитељи дошли из Хецеговине. Поп-Ранко се овде родио, школу је учио по манастирима, а запопио се [[1811]].г. Године [[1815]]., у пролеће у пивници поп-Ранковој, скупили су се истакнути људи из Београдске, Ваљевске и Рудничке Нахије и ту се договорили и заклели да поново устану на Турке. . (подаци крајем [[1921]] године).<ref> Подаци су узети из: из описа Рудовца од Влад. Караклаића. ( рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.</ref> <ref>Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани</ref>
 
 
== Демографија ==