Покондирена тиква (опера) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 212.69.19.35 (разговор) на последњу измену корисника Aleksej fon Grozni |
|||
Ред 51:
===I чин===
У једном забаченом провинцијском местанцу у кући Феме, удовице недавно преминулог чизмара, велика је халабука: слуге, међу којима се истичу лепушкаста Анчица и превејани шегрт Јован, износе из стана стари намештај и уносе нови. Слуге коментаришу разлог овој промени и примећују да је газдарица Фема одједном почела да „''тера моду''“. Долазак Феме очигледно потврђује све гласине, јер она, у нашушуреној хаљини, с огледалом у једној и звонцетом у другој руци, почиње да даје лекције доброг понашања не само припростој служинчади, већ, пре свега, и својој кћери Евици. Сви ти наопаки савети садржани су у њеној „''арији са звонцетом''“. Фема је отмена дама, „''ноблес''“, и зато само
:''кити се и бели,''
:''и тринкелте дели,''
:''и ‘аљине бира,''
:''и косу фризира'',
док је Евица „''права крава и глупа ћупа''“, која не зна „''правити комплименте, примати презенте, француски парлирати и с курмахером шпацирати''“. Она, мајка, мора своју кћер из основа „''репарирати''“. На ово махнитање покондирене чизмарице наилази калфа Василије, Евичин вереник, који својом једноставношћу и непосредношћу изазива код будуће таште такав бес, да младић мора да бежи остављајући у кући несрећну, али непоколебљиву Евицу.
Главни Фемин учитељ у „''ноблесу''“ је чанколиза Сара која је некада била код отмене господе и која пре сваке лекције издиктира богат низ јела, која Фема треба да јој сервира као награду. Сара не упућује Фему само у понашање и облачење, већ узима и улогу проводаџике. Она је за Евицу нашла отменог мужа, правог „''филозофа''“. Фема је одушевљена, јер ће сад пред њом комшинице пузити и пуцати од једа. Своје накарадно знање француског језика жели Фема да пренесе и на Евицу. Али девојка остаје несаломива, нарочито када чује да неће смети да пође за свог Василија, него за неког филозофа, кога јој је мајка наменила.
Кад није могла да „''пофранцузи''“ ћерку, Фема покушава да то учини са слугом Јованом. Она се труди да му улије у главу искривљене француске речи и да га обуче у лакејску ливреју. Јован не пристаје да буде „''пединтер''“, ни када га газдарица жели да подмити новцем, али се поколеба када му она обећа да ће му дати Анчицу за жену.
Анчица је већи шерет од Јована. Она је за награду спремна мајсторицу да ословљава као „''милостиву госпоју''“ и да јој открије тајну како се „''ноблесе''“ забављају, ударају у фортепијано и носе „''штекер''“. Фема ће засада место у пијано ударати у „''дромбуљу''“, а место штекера носиће наочаре свог покојног мужа.
У својој понесености и успаљености, Фема се не осврће на свога брата Митра који се згражава због промена код ње и у кући. Анчица објашњава Митру прве последице Феминог лудовања: мајка не допушта кћери да пође за Василија, већ хоће да је уда за филозофа. Међутим, ни Митар није наклоњен тој вези Евице са Василијем, јер је овај пуки сиромах. Као доказ „''новог стања''“ у кући се појави однекуд Јован у дречавој ливреји. То је за Митра превише, те бежи из луде куће главом без обзира.
Евици не остаје ништа друго, него да се пожали свом Василију на намере њене мајке да је уда за другог. Василије је тужан, али у њему тиња искра наде. Он је купио лоз, на који ће сигурно добити премију, јер је његове бројеве састављао по бројевима пољубаца, које му је Евица у сну дала. Маштање вереника о лепшој будућности брутално прекида Фема.
===II чин===
| |||