Модел објекти-везе — разлика између измена

Наиме, МОВ настоји да графичким путем, користећи дијаграм објекти-везе (ДОВ) прикаже модел реалног света, тј оног дела реалног света на који се [[базе података|база података]] односи. То приказивање стварности се одликује у приказивању објеката, њихових особина и међусобних односа.

 

 

У реалном свету сваки [[објекат]] (човек, документ, превозно средство...) има обиље особина. При пројектовању базе података, а самим тим и израде МОВ-а, врши се [[апстракција]], то јест занемаривање небитних ствари.

На ДОВ-у се објекти приказују правоугаоницима, док се њихови атрибути приказују круговима/елипсама директно повезаним са објектом.

 

 

Од кључног значаја за разумевање МОВ-а је правити разлику између појмова '''објекат''' ('''ентитет''') и '''тип'''.

Вратимо се опет типу '''човек'''. '''Човек''', као тип, има особине '''име''', '''тежина''' и '''висина'''. Тиме је сам тип дефинисан. С друге стране, ако кажемо да је Пера тежак 80-{kg}- и висок 180-{cm}-, а Мика тежак 90-{kg}-, а висок 170-{cm}-, онда говоримо о два конкретна појављивања типа '''човек''', тј о два објекта која су типа '''човек'''. Исто и када говоримо о [[релације|релацијама]], тј. односима, у дефиницији типа '''човек''' можемо рећи да човек може да не вози ни једно возило, али и да може возити бесконачно много возила. Али посебно ћемо за Перу рећи да вози један аутомобил, а за Мику да вози комби и мотоцикл.

 

 

Релације представљају концепт који објашањава на који начин су два или више објеката повезана. Ако узмемо бинарну релацију, тј. релацију између два објекта, као базични тип релације, онда говримо о односу где се релација, тј. однос може посматрати из два угла. У релацији '''лечење''', можемо да кажемо да доктор лечи пацијента, али и да је пацијент излечен од стране доктора.

Саме релације се обележавају ромбовима, који се налазе на линији која повезује објекте у релацији. Иначе, релације имају своје идентификаторе. Они се на ДОВ-у не обележавају директно јер њих чине идентификатори два објекта која су у релацији.

 

 

Концепт слабих објеката се везује за објекте који се могу једном или више пута појавити за свако појављивање једног ''обичног'' објекта, који се сад може назвати и јаким објектом. Пример може бити број телефона. Претпоставимо да у бази морамо да водимо евиденцију о бројевима телефона запослених. За објекат '''запослени''' може се везати атрибут '''број телефона''', међутим тиме смо ограничени на то да запослени може имати евидентиран само један број телефона. А у стварности може и више.

Идентификатор слабог објекта је сложен: састоји се из идентификатора самог слабог објекта и из идентификатора његовог јаког објекта.

 

 

 

Ако бисмо имали ситуацију да водимо евиденцију о данима у недељи кад који човек иде на џогирање, где свако може да не џогира ни једном у недељи, али може и свих седам дана, нећемо користити концепт слабих објеката, како се можда чини на први поглед. Зашто? За разлику од ставке рачуна, дани у недељи се јављају у врло ограниченом домену од свега 7 различитих облика. Друга битна разлика је та да, док слаби објекти не постоје и немају смисла без јаких објеката, објекти који су семантички одређени постоје независно од објеката са којим ступају у релацију. Понедељак, уторак, среда.. постоје независно од тога да ли ико џогира тим данима или не. Кад се већ знају све могуће вредности, практичније је да се већ чувају негде (у виду објекта, у овом случају објекта '''Дан''') него стално у базу куцати исте ствари (понедељак, понедељак, среда, уторак, среда, среда...). Одвајањем у посебан објекат семнатички дефинисан опсег вредности се и знанто смањује могућност грешки при уносу тих вредности.

 

 

Многи информатичари и теоретичари су давали своје екстензије и проширења на модел објекти-везе. Последње деценије, прво у Југославији, а сада у Србији врло је популаран проширени модел објекти-везе (ПМОВ) који је уобличен од стране групе стручњака са [[Факултет организационих наука|Факултета организационих наука]].

[[sl:Entitetni-odnosni model]]

[[th:แบบจำลองความสัมพันธ์เอนทิตี]]

[[zh:ER模型]]