Хуњади — разлика између измена

Породица мађарских грофова Хуњади де КетељиКетхељ (-{Hunyady de Kéthely}-) је породица [[Кнежевина Србија|српске кнегиње]] Јулије [[Обреновић]] удате за кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]].

Српска кнегиња [[Јулија Обреновић]], рођ. грофица Хуњади де КетељиКетхељ (-{Hunyady de Kéthely}-), била је кћерка грофа Ференца Хуњадија де КетељијаКетхељија (Беч, 1804-1882) и Јулије Хуњади де КетељиКетхељ, рођ. грофице Зичи де Зич ет ВасонкеВашонке (-{Júlia Zichy de Zich et Vásonkeö}-) (1808-1875). Јулија је имала два брата Ласла и Калмана. Грофови Хуњади де КетељиКетхељ воде порекло од породице Хуњади де КишкрестинКишкрестјен (-{Hunyady de Kiskresztyen}-).

==Порекло - Хуњади де КишкрестинКишкрестјен==

Породица Хуњади де КишкрестинКишкрестјен (-{Hunyady de Kiskresztyen}-) чија су једна грана грофови Хуњади де КетељиКетхељ (-{Hunyady de Kéthely}-), породица кнегиње Јулије Обреновић, воде порекло од Андраша Хуњадија де КишкрестинКишкрестјен) (-{András Hunyady de Kiskresztyen}-), рођ. 1607, који је имао два сина и четири кћерке (има потомства). Његов млађи син Ференц (рођ. 1653) имао је са ЕржбетЕржебет ВарсањиВаршака сина Андраша Хуњади де КишкрестинаКишкрестјена (1684-1716), вицепалатина, чији је син Антал Хуњади де КишкрестинаКишкрестјена постао барон 24. марта 1753. са титулом барона од КетељијаКетхељија.

Породица Хуњади није у сродству са [[Јанош Хуњади|Јаношем Хуњадијем]] и његовим сином, угарским (мађарским) краљем [[Матија Корвин|Матијом Корвином]]. Није искључена могућност неког сродства, али није поткрепљено родословима. Породица Јаноша Хуњадија презивала се по имању, које није у доказаној или признатој вези са презименом Хуњади чије имање је било КишкрестинКишкрестјен и чији први познати предак је живео почетком седамнаестог века, знатно касније од последњег помена потомака Јаноша Хуњадија.

==Барони Хуњади де КетељиКетхељ==

Барон Антал Хуњади де КетељиКетхељ, праунук Андраша Хуњадија де КишкрестинКишкрестјен, од 24.3.1753. барон Хуњади де КетељиКетхељ је у браку са Борбалом Матјасовски имао сина Јаноша Непомука.

Барон Јанош Непомук Хуњади де КетељиКетхељ, син барона Антала Хуњадија де КетељијаКетхеља, постао је угарски гроф 6.6.1792, а гроф Светог римског царства 8.3.1797. Гроф Јанош Непомук Хуњади де КетељиКетхељ (1773-1821) је био ожењен са грофицом Маријом ФранцискомФранцишком Палфи де Ердед (-{Mária Franztiska Pálffy de Erdõd}-, 1772-1827) кћерком грофа Јаноша Палфи де Ердед (од [[Ердут]]а) (1728-1791) и кнегиње Марије Габриеле фон Колоредо (-{Maria Gabriele von Colloredo}-), а унуком грофа Јаноша Бернарда Иштвана Палфи де Ердед (1663-1751) бана Хрватске. Мађарска породица Палфи води порекло од Пал Конта рођеног 1383. и његовог сина Пал Палфија, а породица кнежева од Колореда даљег је италијанског порекла од Фабија Првог ди Колоредо, који је умро 1579, и његовог потомка, деде кнегиње Марије, Рудолфа Јозефа грофа фон Колоредо, грофа цу Валдзее, вицегрофа цу Мелс, маркгрофа цу Санта Мариа, који је 1763. постао кнез Светог римског царства фон Колоредо.

Гроф Јанош Непомук Хуњади де КетељиКетхељ (1773-1821) је са грофицом Маријом Франциском Палфи де Ердед (1772-1827) кћерком грофа Јаноша Палфи де Ердед имао синове Јозефа и Ференца.

* Гроф Ференц Хуњади де КетељиКетхељ (1804-1882) је био ожењен са грофицом Јулијом Зичи де Зич ет ВасонкеВашонке (-{Júlia Zichy de Zich et Vásonkeö}-), 1808-1875), кћерком грофа Кароља Антала Алајоша Зичи де Зич ет ВасонкеВашонке (-{Károly Antal Alajos Zichy de Zich et Vásonkeö}-) и грофице Јулије ФестетићФестетич де Толна (-{Festetics de Tolna}-), а унуком аустријског министра одбране (1809) и унутрашњих послова (1813-14) грофа Кароља Јозефа Зичи де Зич ет ВасонкеВашонке (-{Graf KÁROLY József Ferenc Xavér Kázmér János Nepomuk Zichy de Zich et Vásonkeö}-,1753-1826) и његове жене грофице Ана Марије фон Кевенхилер Меч (-{Anna Maria von Khevenhüller-Metsch}-).

Српска кнегиња Јулија Обреновић кћерка је грофа Ференца Хуњади де КетељијаКетхеља (1804-1882) и грофице Јулије Зичи де Зич ет ВасонкеВашонке, а праунука грофа Кароља Јозефа Зичи де Зич ет ВасонкеВашонке (1753-1826) аустријског министра одбране и унутрашњих послова и чукунунука бана Хрватске грофа Јаноша Бернарда Иштвана Палфи де Ердед (1663-1751).

==Кнегиња Јулија Обреновић, рођ. Хуњади де КетељиКетхељ==

Кнегиња [[Јулија Обреновић]], рођ. Хуњади де КетељиКетхељ (Беч, 26.8.1831 –Беч, 19.2.1919) кћерка грофа Ференца Хуњади де КетељијаКетхеља (1804-1882) и грофице Јулије Зичи де Зич ет ВасонкеВашонке, удала се 1. августа 1853. године за [[Михаило Обреновић|кнеза Михаила Обреновића]], који је живео у Бечу као изгнани бивши српски кнез. До повратка на трон Србије кнез Михаило и Јулија живели су у Аустро-Угарској. Имали су имање [[Иванка]] на [[Дунав]]у, које је купио [[кнез Михаило]]. У браку нису имали деце.

Хуњади де КетељиКетхељ (-{Hunyady de Kéthely}-) су били у блиском сродству са породицом грофова Зичи де Зич ет ВасонкеВашонке (-{Zichy de Zich et Vásonkeö}-) <ref> Вид. на енглеској Википедији [[:en: Zichy]]</ref>, грофова Фестетић де Толна (-{Festetics de Tolna}-) <ref> Вид. на енглеској Википедији [[:en: Festetics]]</ref>, кнезова од Колореда (-{Colloredo}-) <ref> Вид. на италијанској Википедији [[:it: Colloredo]]</ref>, кнезова Кевенхилер (-{Khevenhüller}-) <ref> Вид. на немачкој Википедији [[:de: Khevenhüller]]</ref>, бочне гране кнезова од и из Лихтенштајна (-{Liechtenstein}-) <ref> Вид. на енглеској Википедији [[:en: Princely Family of Liechtenstein]]</ref> и др.