Црногорско приморје — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 13:
Стрми планински одсеци у непосредном залеђу и специфичности историјских развоја отежавали су саобраћајне, природне и културне везе са залеђем.
 
Неколико кречњачких одсека и пространа крашко-флувијална површ раздвајају велику, маслиницима обраслу котлинску низију [[Бар]]а и [[Улцињ]]ско-владимирско поље ко је представља највећи низијски простор црногорског приморја и његов најјужнији део. Овде се преплићу копно и разноврсне барске, језерске и подземне воде, па је веома развијена хидрофилна вегетација. Море је дубоко продрло у копно и ту се формирало [[Загањско језеро]], око којег се налазе пространа заслањена земљишта. Ту је изграђена и једина солана на црногорском приморју. На простору Петровца и Бара лоциране су две значајне копнене саобраћајнице ([[Јадранска магистрала]] и железничка [[пруга Београд—Бар]]) и [[лука Бар]], најважније саобраћајно средиште на Црногорском приморју.
 
У периоду од 1960—80 приморска регија доживљава динамичан друштвено-економски развој. На развој су одлучујуће деловала два фактора: развој свих видова саобраћаја (изградња Јадранске магистрале, која је својим континетални делом била повезана преко [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]] на [[Ибарска магистрала|Ибарску магистралу]] и изградња железникчежелезничке пруге Београд—Бар) и туризам, који је допринео трансформацији простора и насеља и радикалним променама социјално–економског састава.
 
Развој туризма условио је формирање потпуно нових туристичких насеља: [[Њивице]] и [[Игало]] код Херцег Новог, [[Свети Марко (насеље)|Свети Марко]] код [[Тиват|Тивта]], Нова Будва, [[Бечићи]], [[Пржно]] и [[Свети Стефан (острво)|Свети Стефан]] на подручју [[Будва|Будве]], [[Сутоморе]] и [[Перућице]] на подручју Бара, [[Велика Плажа]] код Улциња и др.