Висећи вртови из Вавилона — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 4:
 
 
'''Висећи вртови из Вавилона''' (такође означавани и као '''"Семирамидини висећи вртови“'''),су једно од [[седам светских чуда]].
'''Висећи вртови из Вавилона''' се сматрају за једно од [[седам светских чуда]]. Остаци висећих вртова у [[Вавилон]]у налазе се на источној обали реке [[Еуфрат]], на око 90 -{km}- јужно од [[Багдад]]а, у [[Ирак]]у. Историја сведочи да је [[вавилонско царство]] цветало у време владавине чувеног краља [[Хамураби]]ја (1792-1.750. године п. н. е.) Ипак, сматра се да су легендарни висећи вртови изграђени за време владавине његовог потомка [[Набукодоносора II]] (604-562. п. н. е.) и то по жељи његове супруге [[Семирамида|Семирамиде]] која је била "доведена из Медије и нарочито волела планински пејзаж".
 
На основу [[мит]]ова били су изграђени за краљицу [[Семирамида|Семирамиду]], која је пореклом из зелене [[Меди]]је и због тога је краљ [[Набукодоносор II]] наредио око 600 п.н.е. да се изграде висећи вртови на терасама [[Палата|палате]] да би је орасположио. О њиховој егзистенцији не постоје веродостојни докази. Висеће вртове су описивали углавном старогрчки историшари [[Страбон]] и [[Диодорос Сицилијски]].
Детаљни описи висећих вртова пронађени су у делима грчких вавилонског астронома [[Бероса]] и грчког историчара [[Диодор са Сицилије|Диодора са Сицилије]]. У таблицама из времена [[Набукодоносор]]а, међутим, ни на једном месту се не помиње постојање висећих вртова, иако се могу наћи описи његове палате и самог града Вавилона. Све до 20. века многе мистерије везане за висеће вртове нису биле откривене - чак се и данас археолози боре да прикупе довољно доказа пре него изведу коначне закључке о тачној локацији вртова, њиховом систему наводњавања и њиховом стварном изгледу. Неки новији подаци указују чак и да је вртове саградио други владар - [[Сенахериб]], и то око 1000 година касније него што се до сада сматрало.
 
Археолог [[Роберт Колдевеј]] ископавао је у [[Вавилон]]у остатке камене грађевине које је много пута са висећим вртовима поистовећивана.
 
'''Висећи вртови из Вавилона''' се сматрају за једно од [[седам светских чуда]]. Остаци висећих вртова у [[Вавилон]]у налазе се на источној обали реке [[Еуфрат]], на око 90 -{km}- јужно од [[Багдад]]а, у [[Ирак]]у. Историја сведочи да је [[вавилонско царство]] цветало у време владавине чувеног краља [[Хамураби]]ја (1792-1.750. године п. н. е.) Ипак, сматра се да су легендарни висећи вртови изграђени за време владавине његовог потомка [[Набукодоносор II|Набукодоносора II]] (604-562. п. н. е.) и то по жељи његове супруге [[Семирамида|Семирамиде]] која је била "доведена из Медије и нарочито волела планински пејзаж".
 
Детаљни описи висећих вртова пронађени су у делима грчких вавилонског астронома [[Бероса]] и грчког историчара [[Диодор са Сицилије|Диодора са Сицилије]]. У таблицама из времена [[Набукодоносор]]а, међутим, ни на једном месту се не помиње постојање висећих вртова, иако се могу наћи описи његове палате и самог града Вавилона. Све до [[20. векавек]]а многе мистерије везане за висеће вртове нису биле откривене - чак се и данас археолози боре да прикупе довољно доказа пре него изведу коначне закључке о тачној локацији вртова, њиховом систему наводњавања и њиховом стварном изгледу. Неки новији подаци указују чак и да је вртове саградио други владар - [[Сенахериб]], и то око 1000 година касније него што се до сада сматрало.
 
Детаљне описе вртова износе и познати старогрчки писци тог доба - Страбон и Филон византијски. Ево извода из њихових дела: "Вртови су облика квадрата странице дужине око четири плетре (стара мера за дужину, прим. прев.) Сачињавају их лучни сводови који се уздижу над поплочаним основама, а терасе су изграђене степенасто, једна над другом под различитим угловима..."; "У вртовима се узгајају егзотичне биљке посађене на саме терасе, подупрте каменим стубовима... Потоци воде теку с висина и спуштају се у [[слапови]]ма до тла... Они наводњавају све вртове, натапајући корење биљака и чинећи цео предео влажним и спарним. Тако је [[трава]] стално зелена, а дрвеће буја... Ово уметничко дело краљевског луксуза одаје утисак природности, јер се утицај човека у одржавању ових вртова никада не види."