Криза 3. века — разлика између измена

м
Разне исправке
м (r2.7.1) (Бот Додаје: lt:III amžiaus krizė)
м (Разне исправке)
__БЕЗКН__
[[Слика:Map of Ancient Rome 271 AD-sr.svg|Подела Римског царства|300п|мини]]
'''Криза трећег века''' (позната као '''"војна анархија"''' или '''"криза Царства"''') је назив који се везује за период историје [[Римско царство|Римског царства]] између [[235]]. и [[284]]. године. Та велика криза је била узрокована спољним нападима, унутрашњим грађанским ратовима и економском кризом. Промене које је Царство доживело у том периоду у погледу институција, друштва, економског живота, религије биле су толико дубоке, да се Криза III века углавном тумачи као сам наговештај промене епохе, тј. наговештај доласка [[Средњи веквијек|Средњегсредњег века]].
 
Током овог педесетогодишњег периода, свака од три велике опасности или невоље која је задесила државу је могла довести до краха Царства. Упркос што је по свакој разумној анализи Царство требало да престане да постоји, оно се одржало: томе су одлучно допринели способни цареви и коначно, [[Диоклецијан]]ове мере, као и подела Царства.
Невоље по Царство почеле су [[235]]. године, када су [[Александар Север|Александра Севера]] убили његови војници. Непосредно након тог убиства лимес је био занемарен и варварски народи ([[Готи]], [[Вандали]], [[Алемани]]) су пљачкали територију Царства, доводећи до колапса економски живот у пограничним провинцијама. Поред тога, кризу је продубљивала и чињеница да је због пљачкања варвара аутротет цара и Царства доведена у питање.
 
Коначно, око [[258]]. године, Царство се фактички поделило у три међусобно сукобљене државе. Провинције [[Галија]], [[Британија]] и [[Хиспанија]] формирале су [[Галско Царствоцарство]], а слично се догодило са провинцијама [[Сирија (провинција)|Сиријом]] и Египтом; трећа држава су сачињавале преостале провинције, са Италијом као средиштем.
 
Варвари су све време нападали. [[Готи]] су међутим заустављени након победе у [[Битка код Ниша (268)|бици код Ниша]]. Ова победа је била важна прекретница у овој великој кризи: након ње, двојица врло способних војничких царева је дошло на власт: [[Клаудије II]] (победио је [[Алемани|Алемане]] и преотео Хиспанију од Галског Царствацарства), [[Аурелијан]] (победио је [[Вандали|Вандале]], [[Визиготи|Визиготе]], и освојио је остатак [[Галско Царствоцарство|Галског Царствацарства]].) Као резултат ових победа око [[274]]. године, Царство је било поново уједињено: јединице које су контролисале лимес поново су биле на својим позицијама.
 
Међутим, остала су нерешена питања која су узроковала кризу. Прво, систем наслеђивања у Царству никада није правно ни обичајно дефинисан. То је питање тако увек представљало потенцијални узрок грађанских ратова или макар повод за сукобе између [[Римски сенат|сенат]]а и царева. Даље, огромна величина царства је спречавала да један владар ефикасно руководи одбраном када нападне више непријатеља истовремено. Ова питања је покушао да реши [[Диоклецијан]]: реформе које је он спровео омогућиле су Царству живот од макар још стотинак година на Западу.
1.572.075

измена