Уметничка група Облик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 3:
Оснивачи Уметничке групе 'Облик' били су сликари [[Бранко Поповић]], председник, [[Петар Добровић]], [[Јован Бијелић]], [[Сава Шумановић]], [[Вељко Станојевић]], [[Мило Милуновић]] и [[Марино Тартаља]], те вајари [[Тома Росандић]], [[Сретен Стојановић]] и [[Петар Палавичини]]. Одмах по оснивању групи су пришли [[Зора Петровић]], [[Милан Коњовић]], [[Коста Хакман]], [[Стојан Аралица]], [[Иван Радовић]], [[Игњат Јоб]], [[Михаило С. Петров]], [[Никола Бешевић]] и [[Мате Радмиловић]]. Од архитеката у Групи су били [[Никола Добровић]], а после распуштања Групе архитеката модерног правца (1928-1934), Групи су се прикључили и [[Драгиша Брашован]], [[Милан Злоковић]], [[Бранислав Којић]] и [[Јан Дубови]]. У разним периодима чланови Групе, између осталих, били су и [[Ђорђе Андрејевић Кун]], [[Марко Челебоновић]], [[Ристо Стијовић]], [[Миленко Шербан]], [[Светислав Страла]].
 
Уметничка група 'Облик' је у процесу осавремењивања ликовног израза истицала своју тежљу за 'упоредним кретањем српске и целокупне југословенске уметности са актуелним европским уметничким токовима'. Били су поборници слободе уметничког стварања, личног израза аутора и аутономије ликовне естетике. То је била група савремено опредељених стваралаца који су се бескомпромисно залагали за актуенеактуелне светске уметничке тенденције градећи на тај начин највише и највредније домете српске и југословенске Модерне између два светска рата.
 
==Литература (избор)==