Видовдански сабор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{би}}
 
{{сређивање}}
'''Видовдански сабор''' је назив за масовни скуп који је одржан на [[Видовдан]] [[28. јуна]] [[1992]]. испред зграде Савезне скупштине у [[Београд]]у. Скуп је организовао [[Српски покрет обнове]] уз учешће других политичких групација попут групе чланова Демократске странке (која се касније издвојила у [[Демократска странка Србије|Демократску странку Србије]]). Сврха организовања овог скупа је била смена комунистичког режима који је због катастрофалне и конфузне политичке и економске ситуације у којој се у том тренутку налазила новонастала [[Савезна Република Југославија]] (проглашена 27. априла 1992). Повод сабора су биле историјске околности и атмосфера изазвана распадом Југославије у којој је свуда на њеном простору осим у новооснованој [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] дошло до разлаза са и смене са власти [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]], касније [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]], односно јачања национализма.
 
Ред 6:
[[Комунистичка партија Југославије]] се услед пораста национализма распала 1990. године, а уместо ње су на политичку сцену изашле националне партије попут [[Хрватска демократска заједница|Хрватске демократске заједнице]], [[Странка демократске акције|Странке демократске акције]], [[Српска демократска странка|Српске демократске странке]] и других. Године 1991. је проглашена [[Република Српска Крајина]] као основа заштите права Срба са жељом за останак у [[СФРЈ]], те одговор на проглашење Републике Хрватске која је била у интересу Хрвата. У јесен 1991. Југословенска народна армија је водила војне операције за очување интегритета југословенске државе око Вуковара, као и заштиту права Срба за останак у СФРЈ, које су донеле и жртве и додатно разочарање у режим, како међу националистима, тако и међу југословенски/грађански опредељеном становништву. Два месеца пре сабора, након отцепљења других република, преостало лојално југословенско руководство СР Србије и СР Црне Горе је формирало [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]] (проглашена 27. априла 1992), претендујући на континуитет [[СФРЈ]]. У мају 1992. [[СРЈ]] је стављена под режим међународних санкција, што је представљало велики шок за становништво и додатни удар на привреду. У исто време у СР БиХ је започео рат због сукоба интереса [[Муслимани (народ)|Муслимана]], који су хтели самосталну државу и издвајање од [[СФРЈ]], као и Срба и Хрвата који су имали своје интересе. Почетком године је проглашена Република Српска која је прогласила останак у СФРЈ. Србија је међу традиционалним западним савезницима била оптужена за агресију на РБиХ, а те оптужбе, као и санкције УН је велики део становништва доживљавао као неправедне и претеране. Годину дана пре тога, биле су одржане масовне антирежимске [[деветомартовске демонстрације]], након којих је дошло до ситнијих уступака опозицији.
 
== СаборСкуп ==
На самом скупу окупило се вероватно између 50 и 100 хиљада људи а најупечатљивији моменат било је дуготрајно звиждање на први помен имена Слободана Милошевића. Између осталих, говорили су и престолонаследник Александар Карађорђевић и Матија Бећковић. Изгледа да је скуп био замишљен као начин притиска на власт да одступи, тако да није завршен након што су одржани сви говори. Уместо тога, група људи која је дошла из других места је недељу дана боравила непрестано у Пионирском парку а њима су се у већем или мањем броју придруживали Београђани, али број окупљених није достизао онај од првог дана. Све то време, током наредних дана и ноћи на бину су излазили говорници, противници власти или музичари. Понекад је долазило и до надреалних сцена, као у случају ноћног наступа панк групе „Директори“, док су се у публици махом налазиле присталице СПО из унутрашњости, старији људи са шајкачама на глави. Једна од најупечатљивих сцена са овог скупа је било ефектно гашење јавне расвете око скупштине током говора Вука Драшковића, које је организовано уз помоћ сарадника опозиције у ЕДБ. Такође,организована је и шетња центром града која је инспирисала касније акције те врсте ([[Демонстрације у Србији 1996–1997.|протести 1996-1997]]). Скуп је завршен без уступака од стране власти. У исто време одржаван је и [[Демонстрације у Београду 1992.|Студентски протест]], и повремено је долазило до прожимања учесника ова два скупа.