Камендол — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Исрорија: Kamendol |
мНема описа измене |
||
Ред 16:
Камендол је старије насеље. По предању село је добило прве становнике крајем 17.века, а прве куће су билае око изворишта потока Камендола, одакле се село постепено ширило низ поток. Прича се, да су се некада, када овде није било насеља, већ густе шуме, срели на путу двоји сватови, на месту где је кућа Милојка Петронијевића, па како се нису једни другима хтели склонити с пута, потуку се и изгину. На месту погибије камен, и како је камен био у долу-долини, то се по овоме и место назове Камендо (Камендол).
Први досељеници били су неки Видосав, Сима и Липша. Од Видосава су данашњи Видосављевићи (Брзаци) Они причају да је њихов поедак Видосав дошао из Васојевића у Студеницу, а из Студенице у Камендо. Андријевићи (Рашићи) су потомци неког Симе који је старином из Корита, одакле је дошао у Студеницу, где са породицом задржао кратко време. Сима је са калуђерима носио ћивот Светог Краља и са њима је дошао у манастир Рајиновац. Ђорђевићи су пореклом из околине [[Вишњица|Вишњице]] крај Дунава и презивали су се Гавриловић. Пошто су учествали 1739. године у борбама против Турака, по пропасти аустријских снага и поновном доласку турских власти, у страху од одмазде, мењају презиме у Ђорђевић и селе се у Камендол.
По [[харачки (арачки) |арачким]] списковима Камендо је имао [[1818]].г. и [[1822]].г. 12 [[кућа]] Године 1846. село је имало 29 [[кућа]] а по попису из [[1921]].г. у селу су биле 162 куће са 1166 [[становник]]а. (подаци крајем [[1921]] године).<ref> Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б.М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице. „Летописа“ општине села Камендола, Бр.302. </ref> <ref>Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани</ref>
| |||