Силен — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
'''Силен''' ({{јез-грч|Σειληνός}}) у [[Грчка митологија|грчкој митологији]] био је пратилац и учитељ бога [[Вино|вина]], [[Дионис]]а.
Првобитни Силен представљао је човјека [[Фолклор|народне културе]], који је био из жуме и имао је уши коња, а некада и реп и ноге коња. Каснији Силени били су пијани пратиоци Диониса, углавном ћелави и дебели, са широким уснама и здјепастим носем, а ноге су им биле људске. Касније је множина „Силени“ изашла из употребе, и користила се само за учитеља и вјерног пратиоца бога вина, Диониса. Озлоглашена пијаница, најчешће је био пијан, па су [[сатири]] морали да га придржавају или да га носи [[магарац]]. Силен је описан као најстарији, најмудрији и најпијанији пратилац Диониса. У Орфичким химнама се каже да је он учитељ младог бога. Ово га ставља у групу полуживотиња учитеља богова, која обухвата и [[Пријап]]а, [[Хермафродит (митологија)|Хермафродита]], [[Кедалион]]а и [[Хирон]]а, као и [[Палант (Ликаонов син)|Паланта]], [[Атена|Атениног]] учитеља.<ref>{{ен}} Kerenyi, p. 177.</ref>
Сматрало се да је Силен имао нарочита знања, као и способности предвиђања судбине када је био пијан. Фригијски краљ [[Мида]] је желио да учи од Силена, па га је заробио. Силен је краљу упутио песимистичне ријечи: „За човјека је најбоље да се никад не роди, а ако је већ рођен, да умре што прије.“<ref>{{ен}} {{cite web |author=Plutarch |title=Consolation to Apollonius |work=The Morals, vol. 1 |publisher=Online Library of Liberty |date=1878 translation |url=http://oll.libertyfund.org/?option=com_staticxt&staticfile=show.php%3Ftitle=1211&chapter=91420&layout=html&Itemid=27 |accessdate=6. октобар 2009.}} (Видјети одјељак 27)</ref> Мида је Силену говорио о простанствима и љепотама [[Атлантида|Атлантиде]]. Када је одвео Силена Дионису, Дионис је Миду наградио „златним додиром“ – све што би додирнуо претворило би се у злато.<ref name="grevs">{{cite book | last = Грејвс | first = Роберт | authorlink = Роберт Грејвс | title = Грчки митови | chapter = 83: Мида | publisher = Нолит, Београд; Јединство, Приштина | year = 1987. | id = ISBN 86-19-00412-3}}</ref>
<!-- ▼
[[Image:Silenus donkey CdM.jpg|thumb|left|250px|Silenus, Roman bas-relief, late 1st century ([[Cabinet des Médailles]], Paris)]]
An alternative story was when lost and wandering in [[Phrygia]], he was rescued by peasants and taken to [[Midas|King Midas]], who treated him kindly. In return for Midas' hospitality Silenus told him some tales and Midas, enchanted by Silenus’s fictions, entertained him for five days and nights.<ref>Thompson, J. [http://www.mythopoetry.com/mythopoetics/scholar09_thompson.html 'Emotional Intelligence/Imaginal Intelligence'] in Mythopoetry Scolar Journal, Vol 1, 2010</ref> Dionysus offered Midas a reward for his kindness towards Silenus, and Midas chose the power of turning everything he touched into [[gold]]. Another story was that Silenus had been captured by two shepherds, and regaled them with wondrous tales.
In [[Euripides]]'s [[satyr play]] ''[[Cyclops (play)|Cyclops]]'', Silenus is stranded with the Satyrs in [[Sicily]], where they have been [[Slavery|enslaved]] by the [[Cyclops]]. They are the comic elements of the story, which is basically a play on [[Homer]]'s ''[[Odyssey]]'' IX. Silenus refers to the satyrs as his children during the play. Silenus also appears in [[Emperor Julian the Apostate]]'s satire, ''The Caesars'', where he sits next to the gods and offers up his comments on the various rulers under examination. He essentially serves as Julian's voice of critique for Alexander the Great, Julius Caesar, Augustus, Marcus Aurelius (whom he reveres as a fellow philosopher-king), and Constantine I.<ref>[http://www.mountainman.com.au/essenes/Julian_Caesares_Symposium_Kronia.htm ''The Caesars'' on-line English translation].</ref>
{{клица-грчка митологија}}▼
[[Image:Head of Silenus - Project Gutenberg eText 19115.png|thumb|A ''poinçon'' bearing the head of Silenus in relief, discovered in Roman strata at [[Holt, Cheshire]], is believed to be an artist's die, from which potters' sunk dies would be cast, for appliqués]]
Silenus was also possibly a [[Latin]] term of abuse around 211 BC, being used in [[Plautus]]' ''[[Rudens]]'' to describe Labrax, a treacherous [[pimp]] or ''leno'', as "...a pot-bellied old Silenus, bald head, beefy, bushy eyebrows, scowling, twister, god-forsaken criminal"<ref>Plautus</ref>-->
{{commonscat|Silenus}}
== Извори ==
{{извори}}
▲{{клица-грчка митологија}}
{{Грчка митолошка створења}}
| |||