Силен — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{радови у току}}
[[Image:Drunken Silenus Louvre Ma291.jpg|мини|250п|Пијани Силен, Римска скулптура из 2. в. п. н. е. ([[Лувр]])]]
'''Силен''' ({{јез-грч|Σειληνός}}) у [[Грчка митологија|грчкој митологији]] био је пратилац и учитељ бога [[Вино|вина]], [[Дионис]]а.
Ред 6:
Сматрало се да је Силен имао нарочита знања, као и способности предвиђања судбине када је био пијан. Фригијски краљ [[Мида]] је желио да учи од Силена, па га је заробио. Силен је краљу упутио песимистичне ријечи: „За човјека је најбоље да се никад не роди, а ако је већ рођен, да умре што прије.“<ref>{{ен}} {{cite web |author=Plutarch |title=Consolation to Apollonius |work=The Morals, vol. 1 |publisher=Online Library of Liberty |date=1878 translation |url=http://oll.libertyfund.org/?option=com_staticxt&staticfile=show.php%3Ftitle=1211&chapter=91420&layout=html&Itemid=27 |accessdate=6. октобар 2009.}} (Видјети одјељак 27)</ref>
[[Image:Silenus donkey CdM.jpg|
Друга верзија овог мита каже да се Силен одвојио од Дионисовње дружине, лутао и изгубио се у [[Фригија|Фригији]]. Пронашли су га сељаци, који су га одвели код краља Миде, који га је добро угостио. У знак захвалности, Силен је приповиједао приче Миди, који је био одушевљен Силеновим маштаријама, па га је гостио пет дана и ноћи.<ref>{{ен}} Thompson, J. [http://www.mythopoetry.com/mythopoetics/scholar09_thompson.html 'Emotional Intelligence/Imaginal Intelligence'] in Mythopoetry Scolar Journal, Vol 1, 2010</ref> Дионис је понудио награду Миди за његову љубазност према Силену, а Мида је одабрао „златни додир“ – моћ да све што додирне претвори у [[злато]].<ref name="grevs">{{cite book | last = Грејвс | first = Роберт | authorlink = Роберт Грејвс | title = Грчки митови | chapter = 83: Мида | publisher = Нолит, Београд; Јединство, Приштина | year = 1987 | id = ISBN 86-19-00412-3}}</ref> Силен би такође могао бити [[Латински језик|латински]] израз за ''злоупотребу'' око 211. г. п. н. е, кога је употијебио [[Плаут]] у својој комедији ''[[Конопац]]'' да би описао Лабракса, превртљивог подвођача као "...Силен са стомаком у облику лонца, ћелав, дебео, са густим обрвама, мрког погледа, криминалац заборављен од бога"<ref>{{ен}} {{cite book | author = Плаут | authorlink = Плаут | title = Конопац и друге драме | publisher = London: Penguin Classics | id = ISBN 0-14-044136-0}}</ref>
== Силен у умјетности ==
[[Слика:Antalya Museum - Sarkophag 7c Silen.jpg|десно|150п|мини|Саркофаг из Античког Рима (2. в): Силен окружен [[Менаде|Менадама]] које играју]]
=== Књижевност ===
У [[Еурипид]]овој [[Драма|драми]] ''[[Киклопи (драма)|Киклопи]]'', Силен је насукан са [[Сатири]]ма у [[Сицилија|Сицилији]], гдје су их поробили [[Киклопи]]. У драми Силен се обраћа сатирима као својој дјеци.
Силен се појевљује и у сатири римског цара [[Флавије Клаудије Јулијан|Флавија Клаудија Јулијана]], ''[[Цареви]]'', гдје сједи поред богова и износи коментаре на разне владаре. Он у суштини служи као Јулијанов критички глас, усмјерен против Александра Великог, Јулија Цезара, Августа, Марка Аурелија (кога има дубоко поштује као колегу краља-мудраца), и Константина првог.<ref>{{ен}} [http://www.mountainman.com.au/essenes/Julian_Caesares_Symposium_Kronia.htm ''The Caesars'' on-line English translation].</ref>
=== Скулптура ===
Силен је чест лик у римским барељефима као дио Дионисове пратње на [[Саркофаг|саркофазима]], којиа садрже узвишене завјете дионизијског култа. Поново се појављује у [[Ренесанса|Ренесанси]]: [[дворски патуљак]] је позирао за фигуру налик Силену који јаше корњачу на улазу у ''-{Giardino di Boboli}-'', у [[Фиренца|Фиренци]]. [[:Слика:Rubens Der trunkene Silen.jpg|''Пијани Силен'']], слика [[Петер Паул Рубенс|Петера Паула Рубенса]] настала 1616. – 1617, налази се у [[Стара пинакотека|Стараој пинакотеци]], у [[Минхен|Минхену]].
<!--
==In literature==
Silinus is a character, along with [[Dionysus|Bacchus]], in the [[C.S. Lewis]] fantasy novel ''[[Prince Caspian]]'', the second book (or fourth, depending on the order they are arranged) in ''[[The Chronicles of Narnia]]''.
Martin Silenus is the satyr-like and alcohol-appreciating poet-pilgrim in American writer [[Dan Simmons]]' ''[[Hyperion Cantos]]''.
Silenus appears also in Schopenhauer's works (particularly his most famous dictum), and via Schopenhauer, in Nietzsche.
Silenus appears as an amorous satyr in the children's story "Odysseus in the Serpent Maze" by [[Jane Yolen]] and Robert J. Harris.
In the novel ''[[The Picture of Dorian Gray]]'' Silenus is referred to as the sober companion of Dionysus.
-->
{{commonscat|Silenus}}
== Извори ==
|