Први никејски сабор — разлика између измена

Спомен и похвала Светим Оцима '''Првог Васељенског Сабора''' врши се у недељу пред Духове, или у VII недељу по Васкрсу. Овај Сабор би одржан у [[Никеја|Никеји]] [[325]]. год. у време св. цара [[Константин I|Константина Великог]]. Овај Сабор сазват беше, да отклони забуну, коју својим кривим учењем створио беше [[Арије]], свештеник [[Александрија|Александријски]]. Он је, на име, распростирао учење, као да је [[Исус Христос|Христос]] у времену створен од [[Бог|Бога]], и да није превечни Син Божји, раван по битности Богу Оцу. На овом Сабору учествовало је 318 Светих Отаца. Сабор је осудио учење Аријево и Арија предао анатеми, пошто није хтео да се покаје. Још је Сабор коначно утврдио [[СимволСимбол Вере]], који је доцније допуњен на [[Други васељенски сабор|Другом Васељенском Сабору]]. На Првом Васељенском Сабору били су многи знаменити светитељи, међу којима су се нарочито истицали: [[Свети Никола|св. Николај Мирликијски]], [[Свети Спиридон|св. Спиридон]], [[Свети Атанасије|св. Атанасије]], [[Свети Ахилије|св. Ахилије]], [[Свети Пафнутије|св. Пафнутије]], [[Јаков Нисибијски|св. Јаков Нисивијски]], [[Макарије Јерусалимски|Макарије Јерусалимски]], [[Александар Александријски|Александар Александријски]], [[Јевстатије Антиохијски|Јевстатије Антиохијски]], [[Јевсевије Кесаријски|Јевсевије Кесаријски]], [[Митрофан Цариградски|Митрофан Цариградски]], [[Јован Персијски|Јован Персијски]], [[Аристак Јерменски|Аристак Јерменски]], и други многи са Истока. Са Запада пак присуствовали су: [[Осије Кордовски|Осије Кордовски]], [[Теофил Готски|Теофил Готски]], [[Цецилијан Картагенски|Цецилијан Картагенски]], и други. Главни посао овог Сабора, дакле, био је утврђење Символа Вере. Но осим тога Сабор је утврдио и време празновања [[Васкрс|Васкрса]]. И најзад прописао је 20 разних канона.