Видовдански сабор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 13:
 
== Скуп ==
НаКао самомшто скупује окупилослучај се,и поса слободнојдругим процени,масовним измеђускуповима 50у Београду, и 150у хиљадаовом људислучају је спорно колико се учесника окупило првог дана Сабора, који је одржан на широком простору између ондашњег [[Булевар револуције (улица у Београду)|Булевара Револуције]] и Дома синдиката, као и у Пионирском парку. На почетку Сабора, скупуПроцене се обратиокрећу великиод број"пар угледнихдестина говорника,хиљада" међу(према којимасаопштењу су били и Патријарх српски,тада господинвладајуће [[ПатријархСоцијалистичка српскипартија ПавлеСрбије|Павле]], [[престолонаследникСоцијалистичке Александарпартије КарађорђевићСрбије]]), књижевникпреко [[Матија100.000 Бећковић]],(про-режимски сликардневни Младенлист Србиновић,"Политика" политичариу [[Вукброју Драшковић]],од [[Војислав29. Коштуница]]јуна и1992), [[Николадо Милошевић]]700.000 и(проопозициони студенстки лидерНТВ "[[ДраганСтудио ЂиласБ]]."), Конферансиједок скупасу, биопрема јенеким глумацизворима, [[Милошстрани Жутић]].извештачи Каснијихнаводили дана,број скупуизмеђу су се обраћале200 и многе500 другехиљада угледне личностиљуди.
 
На почетку Сабора, скупу се обратио велики број угледних говорника, међу којима су били и Патријарх српски, господин [[Патријарх српски Павле|Павле]], [[престолонаследник Александар Карађорђевић]], књижевник [[Матија Бећковић]], сликар Младен Србиновић, политичари [[Вук Драшковић]], [[Војислав Коштуница]] и [[Никола Милошевић]] и студенстки лидер [[Драган Ђилас]]. Конферансије скупа био је глумац [[Милош Жутић]]. Каснијих дана, скупу су се обраћале и многе друге угледне личности.
 
Учесници скупа су, на предлог ДЕПОС-а, захтевали оставку председика Републике Србије Слободана Милошевића (изабраног децембра 1990 на пет година), распуштање Народне скупштине (изабране децембра 1990 на четири године) и формирање владе националног спаса. У том смислу, упућене су одмах након сабора делегације председнику Републике, који је прихватио само почетак рада неке врсте округлог стола између власти и опозиције.