Системска циркулација крви — разлика између измена

 
==Функције артерија, артериола и капилара==
[[Артерије]] су крвни судови који се састоје из три слоја ( интиме, медије и адвентиције). Што су даље од срца оне постепено губе еластична влакна, а у њима се јављају и увећавају мишићна влакна. Мишићна влакна су набројнија у уавршним артеријским судовима (артериолома)
 
[[Артериоле]] су танки [[крвни судови]] (пречника 15 - 70 [[микрон]]а). Њихов зид окружује дебели слој кружно распоређених [[мишићи|глатких мишићних]] [[ћелија]], које својим грчењем могу значајно смањити њихов лумен, и у кратком времену повећати отпор у артериолама. Промена [[отпор]]а у артериолама мења ниво [[Крвни притисак|крвног притиска]] у [[артерија]]ма. У случају повећаног отпора у артериолама; у артеријама се смањује проток крви и расте крвни притисак. Пад тонуса (ширење) артериола повећава одлив [[крв]]и из артерија и доводи до смањења крвног притиска.<br />
Највећи отпор у свим деловима васкуларног система пружају артериоле, које променом свог лумена делују као основни регулатор нивоа укупног крвног притиска. Артериоле "су „славине“ кардиоваскуларног система" (како их је назвао И. М. Сеченов). Отварањем ових „славина“ повећава се проток крви у области капиларне мреже и поправља локална циркулација, док затварање тих „славина“ погоршава прокрвљеност васкуларних зона.
У ткивима, са интензивним [[метаболизам|метаболизмом]], број [[капилар]]а на 1 мм<sup>2</sup> пресека ткива много је већи него у ткивима у којима је метаболизам мање интензиван. У [[Срце|срцу]], 1 мм<sup>2</sup> пресека [[ткива]] има два пута више капилара у односу на скелетне [[мишић]]е. У сивој маси у [[Мозак|мозга]], где највећи део [[Нервна ћелија|нервних ћелијских елемента]], капиларна мреже је много гушћа него у белој маси.
 
У ткивима постоје две врсте функционисања капилара;
У ткивима постоје две врсте функционисања капилара. Неки од капилара формирају најкраћи пут између артериола и венула (они се означавају као главни (магистрални) капилари). Други су бочне гране из прве групе капилара: они се крећу од завршетка главног магистралног капиларе и настављају у своје венске крајеве. Ове бочне гране обликују микроциркулациону капиларну мрежу. Запреминска и линеарна брзина протока крви у микроциркулацији углавном зависи од бочних грана. Магистрални капиларе играју важну улогу у дистрибуцији крви и [[Лимфа|лимфе]] у капиларној мреже, и другим појавама у микроциркулацији.
*''Прави капилари'', формирају најкраћи пут између артериола и венула (они се означавају као главни (магистрални) капилари). Они у свом почетном делу имају мишићне ћелије (тзв прекапиларне сфинктере), које регулишу проток кроз њих. Проширење (дилатацију) правих капилара регулише метаболизам [[угљен-диоксид]], млечна киселина и друге материје.
 
У*Артериовенски ткивимакапилари постојесу дведруга врсте функционисањагрупа капилара. Неки од капилара формирају најкраћи пут између артериола и венула (они се означавају као главни (магистрални) капилари). Други суили бочне гране из прве групе капилара: они се крећу од завршетка главног магистралног капиларе и настављају у своје венске крајеве. Ове бочне гране обликују микроциркулациону капиларну мрежу. Запреминска и линеарна брзина протока крви у микроциркулацији углавном зависи од бочних грана. Магистрални капиларе играју важну улогу у дистрибуцији крви и [[Лимфа|лимфе]] у капиларној мреже, и другим појавама у микроциркулацији, јер могу да обезбеде директан проток крви из артериола у вене заобилажењем правих капилара.
 
Ниво капиларне циркулације одређује отпор у мициркулационим судовима - који у артериолама и прекапиларима регулишу глатке мишићне ћелије. Укупан проток крви кроз капиларе одређују; метартериоле, контракције [[Мишићи|глатких мишићних ћелија]] артериола и степен редукције прекапилариног сфинктера (глатких мишићних [[ћелија]] које се налазе на ушћу капилара у метартериоле) који одређује колико крв пролази кроз [[капилар]]е.