Buka — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
преусмјерење се аутоматски генерише |
priprema za spajanje istorija |
||
Ред 1:
'''[[Buka]] je neželjen zvuk''' <ref> [[SRPS]] U.J6.001:2000, Osnovni termini i definicije.</ref>. Ova [[definicija]] proširuje se napomenom koja kaže: '''Definicija podrazumeva i štetno delovanje [[zvuk|zvuka]] na ljudski [[organizam]].'''<br/>
U [[zakon|Zakonu]] <ref> “Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini”, Sl. glasnik RS 36, 2009.</ref> definicija je nešto drugačija i glasi: '''Buka u životnoj sredini jeste neželjen ili štetan zvuk.'''<br/>
U Direktivi <ref name="multiple"> DIRECTIVE 2002/49/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 25 June 2002 relating to the assessment and management of environmental noise, Official Journal of the European Communities L 189, 2002.</ref> pod bukom se podrazumeva štetan zvuk samo kao zvuk u spoljašnjoj sredini koji je nastao usled [[čovek|ljudskih]] aktivnosti a koje se eksplicitno navode.<br/>
''Štetni efekti'' su negativni efekti na [[zdravlje]] ljudi <ref name="multiple"></ref>. Pod ovim se po pravilu podrazumevaju jaki zvuci koji dovode do oštećenja [[organ|organa]] [[sluh|sluha]], povećanja [[krv|krvnog]] [[pritisak|pritiska]] i sl., nasuprot neželjenom zvuku koji se po pravilu odnosi na zvuke male jačine.
=== Zvučna zaštita ===
Zvučna zaštita je skup mera kojim se obezbeđuje da zvuk (buka) pri prenosu od izvora do mesta prijema, odnosno, u objektu iz jednog u drugi prostor, bude oslabljen. Zvučna zaštita deli se na:
* zvučnu zaštitu objekata (zgrade, objekti visokogradnje) i
* zvučnu zaštitu u spoljašnjem prostoru.<br/>
'''Zvučna zaštita objekta''' se realizuje pogodnim projektovanim rešenjem i rasporedom prostorija odnosno izvođenjem [[zvučna izolacija|zvučne izolacije]] konstrukcija i zaštitom od buke.<br/>
'''Zvučna zaštita u spoljašnjem prostoru''' obezbeđuje se prostornim i [[akustika|akustičkim]] planiranjem, [[urbanizam|urbanističkim]] rešenjem, zvučnim (akustičkim) barijerama i dr.
== Zaštita od buke (drumskog) saobraćaja==
=== Merodavna [[zvučna izolacija|izolaciona moć]] barijere ''DL<sub>R</sub>'' <ref>EN 1793-2, Road traffic noise reducing devices - Test method for determining the acoustic performance. Intrinsic characteristics of airborne sound insulation.</ref> ===
Merodavna izolaciona moć barijere predstavlja jednobrojnu vrednost zvučne izolacione moći koja je prethodno normalizovana spektrom drumskog saobraćaja. Zvučna izolaciona moć barijere po tercama ''R<sub>i</sub>'' određuje se po standardnoj proceduri prema [[ISO]] 140-3 za tercne opsege od 100 Hz-5 kHz (18 opsega). Na osnovu ovako izmerenih vrednosti ''R<sub>i</sub>'', a prethodnom ponderizacijom normalizovanim spektrom buke drumskog saobraćaja izračunava se merodavna izolaciona moć barijere kao jednobrojna vrednost na osnovu relacije:<br/>
<center><math>DL_R = -10 \log \left|\frac{\sum_{i=1}^{18}10^{0,1L_i}10^{-0,1R_i}}{\sum_{i=1}^{18}10^{0,1L_i}} \right|</math> .</center><br/>
Na osnovu ovako dobijenih merodavnih vrednosti određuje se kategorija izolacije barijere od vazdušnog zvuka prema tabeli 1:
{| class="wikitable"
|-
! Kategorija
! ''DL<sub>R</sub>'' [dB]
|-
| <center>B0</center>
| <center>Nije determinisano</center>
|-
| <center>B1</center>
| <center><15</center>
|-
| <center>B2</center>
| <center>15 do 24</center>
|-
| <center>B3</center>
| <center>15 do 24</center>
|}
=== Merodavna apsorpcija barijere <ref>EN 1793-1, Road traffic noise reducing devices - Test method for determining the acoustic performance. Intrinsic characteristics of sound absorption.</ref> ===
Merodavna [[apsorpcija]] barijere predstavlja jednobrojnu vrednost koeficijentom zvučne apsorpcije koji je prethodno normalizovan spektrom drumskog [[saobraćaj|saobraćaja]]. Koeficijent (zvučne) apsorpcije po [[terca|tercama]] ''α<sub>i</sub>'' određuje se po standardnoj proceduri prema [[ISO]] 354 za tercne opsege od 100 Hz-5 kHz (18 opsega). Na osnovu ovako izmerenih vrednosti ''α<sub>Si</sub>'', a prethodnom ponderizacijom normalizovanim spektrom buke drumskog saobraćaja izračunava se koeficijent apsorpcije barijere kao jednobrojna vrednost na osnovu relacije:<br/>
<center><math>DL_\alpha = -10 \log \left|1-\frac{\sum_{i=1}^{18}\alpha_{Si}10^{0,1L_i}}{\sum_{i=1}^{18}10^{0,1L_i}} \right|</math> .</center><br/>
Na osnovu ovako dobijenih merodavnih vrednosti određuje se kategorija izolacije barijere od vazdušnog zvuka prema tabeli 2:
{| class="wikitable"
|-
! Kategorija
! ''DL<sub>α</sub>'' [dB]
|-
| <center>A0</center>
| <center>Nije determinisano</center>
|-
| <center>A1</center>
| <center><4</center>
|-
| <center>A2</center>
| <center>4 do 7</center>
|-
| <center>A3</center>
| <center>8 do 11</center>
|-
| <center>A4</center>
| <center>>11</center>
|}
=== '''Normalizovani spektar saobraćajne buke''' ===
Za porebe izračunavanja karakteristika barijere koristi se normalizovani spektar saobraćajne buke dat na sl.3. i u tabeli 3. Ovaj spektar u sebi sadrži A ponderizaciju.<br/>
<center>[[слика:NormalizovaniSpektarSaobracajneBuke.jpg|мини|Sl.3. Normalizovani spektar saobraćajne buke]]</center><br/>
{| class="wikitable"
|-
! ''f'' [Hz]
! 100
! 125
! 160
! 200
! 250
! 315
! 400
! 500
! 630
! 800
! 1 k
! 1,25 k
! 1,6 k
! 2 k
! 2,5 k
! 3,15 k
! 4 k
! 5 k
|-
| '''''L<sub>i</sub>'' [dB]'''
| <center>-20</center>
| <center>-20</center>
| <center>-18</center>
| <center>-16</center>
| <center>-15</center>
| <center>-14</center>
| <center>-13</center>
| <center>-12</center>
| <center>-11</center>
| <center>-9</center>
| <center>-8</center>
| <center>-9</center>
| <center>-10</center>
| <center>-11</center>
| <center>-13</center>
| <center>-15</center>
| <center>-16</center>
| <center>-18</center>
|}
=== Primarna i sekundarna zvučna zaštita ===
Sama zvučna zaštita može generalno, prema mestu realizacije u odnosu na izvor, da se klasifikuje u primarnu ili sekundarnu.<br/>
Pod primarnom zaštitom podrazumevaju se mere koje se sprovode direktno na izvoru, a pod sekundarnim zaštitne mere koje se sprovode na putu prostiranja. Tako na primer primarna zaštita u saobraćaju obuhvata mere smanjenja nivoa izračene akustičke energije direktno sa motora i drugih agregata na vozilu, mere za prigušenje u izduvnom sistemu, mere na smanjenju aerodinamičkog generisanja akustičke energije, ali i mere na kontaktu pneumatik - [[kolovoz|kolovozni]] zastor. Ova poslednja pomenuta, ne ulazeći u moguću i drugačiju [[filozofija|filozofiju]] razmatranja, može da bude svrstana i u grupu sekundarnih mera, ali obrađivači ovog članka ipak smatraju da je adekvatno grupisanje kako je to dato ovim tekstom.<br/>
Primarna zaštita sistema za klimatizaciju podrazumeva mere koje se sprovode na samom izvoru kao npr. ventilatoru, kompresoru, čileru, motoru i dr. Tako npr. na nekom motoru konstruktivnim merama deluje se na kućište motora, na izbor materijala za osovinu i ležišta, njihovu obradu, tolerancije i sl.<br/>
Pod sekundarnim merama zaštite od buke koja potiče od [[drum|drumskog]] saobraćaja podrazumevaju se sve mere koje se preduzimaju na [[put|putu]] prostiranja zvučnih talasa od izvora do mesta imisije, tačnije čoveka kao osnovnog subjekta zaštite.<br/>
Sekundarne mere u okviru sistema za ventilaciju i klimatizaciju mogu da budu: ugradnja prigušivača buke u kanalskoj mreži, spoljašnja obrada kanala za ventilaciju, izbor materijala i debljine kanala, ukrućenja kanala i sl.<br/>
=== Aktivna i pasivna zaštita ===
Zvučna zaštita prema načinu delovanja može da se deli na aktivnu i pasivnu zaštitu. Aktivne mere zaštite, u prvom redu prema standardnoj akustičkoj klasifikaciji, podrazumevaju postupak koji se realizuje na sledeći način: zvučna energija se sistemom [[mikrofon|mikrofona]] snima i akvizira, zatim složenim postupkom obrađuje u vremenskom i [[frekvencija|frekvencijskom]] domenu, a zatim reemituje na takav način da u tačkama ili zonama imisije, usled efekta [[superpozicija|superpozicije]] sa primarno generisanom akustičkom energijom, dovodi do smanjivanja nivoa zvuka ili čak njegovog poništavanja.<br/>
Pasivne mere zaštite odnose se na slabljenje koje se realizuje na putu prenosa od izvora do mesta imisije. U prvom redu, kao mere zaštite od buke drumskog saobraćaja, ovde treba pomenuti [[fasada|fasadu]] i fasadne elemente (prozore, balkonska vrata i sl.) i zatim zvučne barijere.<br/>
Ove dve podele mera zaštite na primarne i sekundarne odnosno aktivne i pasivne često se u postojećim studijama procene uticaja na [[životna sredina|životnu sredinu]] koriste na pogrešan i neadekvatan način, pa su stoga u ovom članku eksplicitno iznesene definicije i objašnjenje kako ih treba primenjivati da bi isti pojmovi bili usaglašeni sa relevantnom regulativom, stručnom terminologijom i međunarodnim dokumentima.<br/>
== Literatura ==
<references />
[[Kategorija:Akustika]]
[[Kategorija:Zaštita životne sredine]]
[[af:Geraas]]
[[ar:ضوضاء]]
[[cs:Hluk]]
[[da:Larm]]
[[de:Geräusch]]
[[el:θόρυβος]]
[[en:Noise]]
[[es:Ruido]]
[[fi:Melu]]
[[fr:Bruit]]
[[it:Rumore]]
[[ja:騒音]]
[[ko:소음]]
[[nl:Redirect]]
[[pl:Hałas]]
[[pt:Ruído]]
[[ro:Zgomot]]
[[ru:Шум]]
[[sk:Hluk]]
[[sl:Hrup]]
[[sv:Oljud]]
| |||