Франце Прешерн — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.3) (Бот Додаје: lt:France Prešeren |
мНема описа измене |
||
Ред 4:
Прешерен је рођен [[1800]]. год. у селу [[Врба (село у Словенији)|Врби]], у тадашњој [[Аустрија|Аустрији]]. Основну школу је завршио близу свог родног места, а гимназију у [[Љубљана|Љубљани]]. Права је учио у [[Беч]]у, живећи оскудно. Радио је упоредо као наставник у једном васпитном заводу за племићке синове, а када је изгубио то место, јер се огрешио о строге религиозне назоре те школе, био је домаћи учитељ. По завршеним студијама Прешерен се вратио у Љубљану као доктор права. У почетку је служио бесплатно као млад чиновник у државној администрацији, потом је дао оставку и радио као адвокатски приправник у Љубљани. Касније је положио и [[адвокат]]ски испит, али се његове материјалне прилике ни тада нису побољшале. Судбина никада није била наклоњена овоме великом песнику: живео је у беди до краја живота. Напаћен и разочаран, умро је [[1849]]. године у [[Крањ]]у.
Прешерен је у животу имао једног великог пријатеља. То је [[Матија Чоп]], његов друг из детињства. Чоп је био слободоуман и напредан дух, веома учен. Он први отворено и смело устаје против назадних и старинских схватања о књижевности, и својим талентом и великим знањем брани народни језик и народну поезију. Поред осталих, он је са Прешерном кренуо песнички алманах „''
Поред овога великог пријатеља, Прешерен је имао и једну велику љубав, достојну помена због песама које је инспирисала песнику. Као Петрарка Лаури, тако је и Прешерен испевао ''
Водник је писао песме у народном духу и на народном језику, али је то више поучна и добронамерна поезија, одвећ једноставна и песничким обликом и садржајем. Зато се Прешерен сматра као творац праве националне поезије. Он је створио нов песнички језик из елемената словеначког народног говора и народне песме словеначке и био принуђен да створи сасвим нову версификацију. Нови метрички облици које је Прешерен створио толико су савршени и мелодични, да је до данас остао ненадмашан и с правом назван највећим словеначким песником. Његова снага у изразу, склад у композицији, ритам који одговара основном песникову расположењу извиру из његове велике и богате песничке душе. Код њега је, као код свих великих песника, лепота израза једнака снази осећања.
Из свих његових песама избија дах искрености, топлине и једноставности. То је поезија болна и меланхолична. Његов [[песимизам]] није књишка мода и намештен став према животу, већ спонтан израз душе. Можда је најбоља његова песма онај сонет о несрећној судбини „''
Прешерен је писао и сатиричне песме, и то су прве [[сатир]]ичне песме у словеначкој поезији. Оне су пуне духа и ироније, умерене и дискретне. У њима исмева лажни морал, књижевне цензоре и људе који служе туђину.
|