Википедија

Javorov sirup — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{сређивање}}
[[ImageСлика:Maple syrup.jpg |thumbмини |150px |Javorov sirup proizveden u [[Kvebek]]u.]]
 
'''Javorov sirup''' je zaslađivač napravljen od soka nekih stabala [[Јавор|javora]]. U hladnim klimatskim područjima, ovo drveće skladišti [[Шећер|šećer]] u svojim korenima pre zime, i sok koji se sakuplja u proleće može se izvaditi i koncentrisati. Javorov sirup se najviše proizvodi u [[Квебек|Kvebeku]], u [[Канада|Kanadi]]. [[САД|SAD]] je jedini drugi veliki proizvođač i vodeći potrošač.
Ред 8:
== Istorija ==
=== Američki starosedeoci ===
[[FileСлика:Sugar-Making Among the Indians in the North.gif |200px |thumbмини |Ilustracija iz [[19. vek]]a, "Pravljenje [[šećer]]a međi indijancima na severu"]]
[[Indijanci]] koji su živeli u severoistočnom delu [[Северна Америка|Severne Amerike]] bili su prvi ljudi koji su umeli da proizvedu javorov sirup i javorov šećer. Prema njihovoj usmenoj tradiciji, kao i arheološkim dokazima, sok javorovog drveta je korišćen zbog njegovog sadržaja [[Шећер|šećera]]<ref name="mmsa">{{cite web|title=History|url=http://www.mi-maplesyrup.com/about/history.htm|publisher=Michigan Maple Syrup Association|accessdate=20 November 2010}}</ref>, mnogo pre nego što su Evropljani stigli u taj region.<ref name="ciesla">{{Cite book |last=Ciesla |first=William M. |title=Non-wood forest products from temperate broad-leaved trees |year=2002 |publisher=Food and Agriculture Organization of the United Nations |isbn=92-5-104855-X |pages=37–43, 103–113}}</ref>
 
Algonikini (pleme američkih indijanaca s gornje [[Otava|Otave]]) su prepoznali sok kao izvor energije i hrane. Početkom proleća kada sneg počinje da se topi, oni su koristili kamene alatke kako bi napravili V- zasek na stablu drveta , potom bi ubacili trsku ili konkavan komad kore kako bi pokrenuli sok koji bi se ulivao u kofe, koje su najčešće pravljene od [[Бреза|brezove]] kore.<ref name="history">{{cite book |author=Koelling Melvin R., Laing Fred, Taylor Fred |editor=Melvin R. Koelling, Heiligmann Randall B. |title=North American Maple Syrup Producers Manual |url=http://ohioline.osu.edu/b856/ |archiveurl=http://web.archive.org/web/20060429074616/http://ohioline.osu.edu/b856/ |archivedate=29 April 2006 |accessdate= 20 September 2010 |series= Bulletin |volume=856 |year=1996 |publisher=Ohio State University |chapter=Chapter 2: History of Maple Syrup and Sugar Production}}</ref> Javorov sok, koji je već bogat sadržajem šećera, i koji još uvek nije slatkog ukusa, se koncentrisovao tako što bi se ubacilo vrelo kamenje za [[Кување|kuvanje]] u [[Кофа|kofe]], ili ih ostavljajući izložene hladnim temperaturama tokom noći, pa se potom odbaci sloj leda koji se formirao na vrhu.
 
Prve Nacije i [[Američki starosedeoci|američki starosedeoci]] su takođe koristili zemljane [[Лонац|lonce]] za [[Кување|kuvanje]] javorovog soka. Zagrevali su ga na normalnoj vatri.
 
=== Od kolonijalnog perioda do savremenog doba ===
[[ImageСлика:Maple syrup bucket.jpg |thumbмини |left |200px |Tradicionalna slavina]]
 
U ranim fazama evropske kolonizacije, na severo-istočnu [[Северна Америка|Severnu Ameriku]], autohtoni narodi su pokazali došljacima kako da pripreme određene vrste [[Јавор|javora]] tokom kraja zime/ranog prolećnog otapanja, kako bi sakupili sok, skuvaju ga da ispari nešto vode, koncentišući sadržaj [[Шећер|šećera]] u preostaloj vodi, koja pomalo menja svoj ukus toplotnom karamelizacijom pojedinih šećera. Ova aktivnost je ubrzo postala sastavni deo kolonijalnog života. Pre početka 1700. godine evropski doseljenici i trgovci krznom, kao i Američki Indijanci bili su intenzivno uključeni u industriju.
 
Tokom [[17. vek|XVII]] i [[18. vek|XVIII]] veka, obrađeni javorov sok je bio glavni izvor koncentrisovanog šećera, kako u tečnoj, tako i u kristalnoj formi<ref name="history"/>. Evropljani su donekle prepravili metodu obrađivanja, sa njihovim pristupom naprednijoj [[Технологија|tehnologiji]] , posebno u [[Металургија|metalurgiji]], izradi alata i korišćenju pripitomljenih [[Животиње|životinja]]. Tipični, učesnici javorovog šećerenja počinju da rade na početku prolećnog otapanja u regionima šuma koje sadrže veliki broj [[Јавор|javora]], koncentrisane u razumnom opsegu za [[Транспорт|transportaciju]] kako bi opravdali napor. Oni prvo označe rupe na kori javora, obično više od jedne rupe za veliko drvo, ubace ručno napravljeni (obično urezani drveni) odvodnik u rupe, a zatim okače drvene kofe sa isturenog kraja svakog odvoda kako bi sakupili sok. Kofe su obično pravljene tako što bi se stablo drveta odgovarajuće veličine iseklo na dužinu kofe, pa zatim se svaki deo izdubio sa jedne strane, kreirajući bešavne vodonepropusne kontejnere. Sok polako puni kofe, kap po kap. Povremano bi neko došao da sakupi sok koji se je nagomilao. Tada bi bilo prebačeno u veći sud (buradi, veliki lonci, udubljeno stablo) koji je obično bio prikačen na sanke ili kola koja su vukle životinje, ili je nošeno u kantama, ili sličnim kontejnerima. Kofe bi se potom opet vratile na drvo, i proces bi se ponavljao sve dok je tok soka “sladak” . Specifični vremenski uslovi u periodu kasne zime/ranog prolećnog otapanja su bili i dalje su kritični u određivanju dužine sezone „Šećerenja“. Kako vreme nastavlja da bude toplije, javori normalno ranije šire biološki proces i n a kraju menja ukus soka, čineći ga neprijatnim. U zavisnosti od uslova, dani šećerenja mogu trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Proces kuvanja je dugotrajan. Sakupljeni sok je transportovan natrag u glavni kamp, gde ga onda sipaju u velike (skoro uvek) metalne posude i kuvali bi ga sve dok ne postigne određenu konzistenciju. Sok se obično prerađivao na centralnom sabirnom mestu, bilo to na vatri postavljenoj na otvorenom,ili unutra u prostoriji sagrađenoj za tu namenu. Kako bi zaštitili sebe od vremenskih uslova veoma ranog proleća, učesnici „šećerenja“ sagrađuju kamp. Često bi se cele porodice zajedno premestile u šume kako bi sakupljale i kuvale sok i od njega pravili i javorov sirup i javorov šećer.
 
Od [[1850.]]e, zgrada za kuvanje soka izgledala je kao i danas. Doseljenici su prepravili metode sakupljanja soka. Sok je transportovan korišćenjem velikih buradi koje su vukli konji ili volovi, i nošeni su do centralne zgrade za kuvanje soka, gde bi se on prerađivao. U to vreme, javorov šećer je bio jedini dostupan šećer, pošto je bilo teško naći druge vrste šećera i bili su skupi. Proizvodne metode su bile unapređene od kolonijalnih dana, ali u suštini su ostale iste. Sok je prvo morao biti prikupljen i skuvan pažljivo kako bi se dobio čist sirup bez hemijskih sastojaka ili konzervansa.
Ред 41:
Javorov sirup i javorov šećer su korišćeni za vreme [[Амерички грађански рат|Američkog građanskog rata]] i sa strane [[Аболиционизам|abolicionista]] u godinama pre rata, jer su većinu šećera od šećerne trske i melase proizvodili južni robovi. Tokom restrikcija hrane u [[Други светски рат|Drugom svetskom ratu]], ljudi u severoistočnom delu [[САД|SAD]] podstiču da se koristi javorov sirup i javorov šećer za zaslađivanje jela. Čak su i knjige sa receptima štampane kako bi pomogle domaćicama da koriste ovaj alternativni izvor.
 
U [[Квебек|Kvebeku]], [[Њу Брансвик|Nju Bransviku]], istočnom [[Онтарио|Ontariju]], i [[Нова Енглеска|Novoj Engleskoj]], proces je postao deo kulture. Jedna tradicija je da se ide u "sugar houses" (objekte za proizvodnju sirupa) , u rano proleće gde se serviraju jela napravljena od javorovog sirupa. Tipičan ponude su palačinke, zapečeni pasulj i kobasice, obično praćene šećerom na snegu. Šećer na snegu je zgusnut vrući sirup koji se sipa na svež sneg, a zatim jede štapićima dok se on brzo hladi. Ovaj slatkiš baziran na gustom javorovom sirupu se povremeno služi i sa krofnama, kiselim krastavcima, i / ili kafom.
 
== Literatura ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Javorov_sirup”