Милан Стојадиновић — разлика између измена

[[Слика:Bundesarchiv Bild 183-H00655, Stojadinowitsch, Frhr. von Neurath.jpg|мини|300п|Председник владе Стојадиновић (лево) у разговору са немачким министром иностраних послова [[Константин фон Нојрат|фон Нојратом]], јануара [[1938.]]]]

Убрзо после погибије краља Александра дошло је до промене у француској спољној политици која је изазвала промене и у југословенксој. [[Француска]], која је пред опасношћу од Немачке приближила Италији, није хтела да чује да се [[Италија]] окривљује за [[Атентат на краља Александра I Карађорђевића|Марсејски атентат]]. У јесен [[1935]], италијански напад на Абисинију изменио је из основа односе међу великим силама и међународни положај Југославије. Новембра [[1935.]] године, [[Друштво народа]] реаговало је завођењем санкција против Италије. Што се тиче Југославије, забрана трговине с Италијом, која је била њен главни партнер, довела до продора [[Немачка|Немачке]]. Свестан да за економским везивањем следи политичко, кнез Павле и Стојадиновић су од [[Енглези|Енглез]]а тражили да повећају трговину с Југославијом. Добили су одговор да у [[Велика Британија|Британији]] важи правило да трговци купују где желе. [[Адолф Хитлер]] је у марту [[1936.]] године ушао с војском у Рајнску област која је по [[Версајски споразум|Версајском споразуму]] била демилитаризована, тампон зона између [[Немачка|Немачке]], [[Француска|Француске]] и [[Белгија|Белгије]]. Било је питање само времена када ће доћи на ред [[Аншлус]] и [[Чехословачка]]. Француска је изгледала слаба да себе брани, а камоли друге. Пошто се мислило да је Француска спремна да Југославију жртвује Италији, Стојадиновићева политика се још више окренула према Немачкој. Реализам југословонскег премијера схватио је брзо да удаљена Француска, која је преживлавала [[Леон Блум|Блумово]] искуство, не може и неће да пружа финансијску помоћ. Немачка је поред тога имала одлучујућег удела у побољшању југословенске привредне кризе. Берлин је откупио жетву од земљорадника и уступио кредит банкама и творницама, снабдевајући оружјем и ратним потребама Југославију, као и локомотивама и вагонима. [[Мала Антанта]] била је жртва једне озбиљне кризе, француско-југословенски савез био је поколебан због марсељског атентата и верзија о немарности француских власти у вези са овим. У новој међународној ситуацији, Југославија, а са њом и [[Румунија]], одвајале су се од Француске и Мале Атанте. У септембру [[1936.]] године, оне су одбиле [[Едвард Бенеш|Бенешов]] предлог да се задатак Мале Атанте прошири на одбрану не само од [[Мађарска|Мађарске]], него од било чијег напада. Стојадиновић је ишао путем Велике Британије која је, после скидања санкција Италији јуна [[1936]], повела политику приближавања Мусолинију и Хитлеру. На подстицај из [[Лондон]]а и [[Берлин]]а, Стојадиновић је почетком [[1937.]] године склопио с [[Бугарска|Бугарском]] уговор о "искреном и вечном пријатељству", којим се ова одрекла претензија на [[Македонија|Македонију]], [[Димитровград|Цариброд]] и [[Босилеград]]. Убрзо по склапању британско-италијанског споразума, 25. марта, и између Југославије и Италије скопљен је споразум о пријатељству. [[ГалецијеГалеацо Ћано|Гроф Ћано]] је потписао са Стојадиновићем уговор који је личио на један политичко-војни савез. Из овога је произашао један став Мађарске и Бугарске према суседној Југославији. Једино је Аустрија остала незадовољна. Пред улазак немачких трупа у Аустрију, Хитлер је добио Мусолинијев пристанак. У југословенским владајућим круговима одраније се мислило да је Аншлус мање зло од рестаурације [[Аустро-Угарска|Хабзбурга]]. Зближење између Немачке и Краљевине Југославије парализирало је у исто време опасност од Хабзбурговаца, заједничка стрепња била је од рестаурације у Аустрији или Мађарској. Већ у јуну [[1938.]] године на ред је дошла Чехословачка. За Стојадиновићеву Владу било је најважније да Мађарска не нападне Чехословачку, пошто би то и за Југославију као чланицу Мала Антанте било поражавајуће. У јеку напатости поводом Судета, Мусолини је 19. септембра, накратко посетио југословенску територију, поздравио југословенску заставу и трупе са "''помоз Бог јунаци''". То је значило да ће Италија и Југославија у предстојећем сукобу око Чехословачке остати неутралне. У Београд је 24. септембра, из [[Рим]]а стигла вест да ће Мађарска мировати.