Грчки бројеви — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.5.1) (Робот мења: de:Griechische Zahlendarstellung |
м Разне исправке |
||
Ред 51:
==Хеленистичка нула==
Хеленистички астрономи су проширили алфабетске грчке бројеве у позициони [[сексагезимални систем]] ограничењем сваке позиције на највећу вредност од 50 + 9 и укључивањем специјалног симбола за [[0 (број)|нулу]], која је такође употребљавана и самостално, као и данашња нула, а не само као попуњавач позиције. Међутим те позиције су углавном биле ограничене на разломачке делове броја (као нама познате [[минут]]е и [[секунда|секунде]], па и треће, четврте итд. позиције), одн. нису коришћени за целе бројеве. Овај систем је вероватно из [[Вавилонски бројеви|Вавилонских бројева]] адаптирао [[Хипарх]] око [[140. п. н. е.]]. Касније су га користили [[
Изглед ове грчке сексагесималне нуле се мењао временом. У другом веку на папирусима то је био мали кружић надвучен цртом од неколико његових пречника, са или без завршетка на крајевима. Касније се ова надвлака скратила на само један пречник, слично данашњем слову ''о макрон'' (ō); ова ознака је још увек коришћена у позносредњовековним арапским рукописима кад год су коришћени алфабетски бројеви. У [[византија|византијским]] рукописима надвлака је изостављана, тако да је остало само „о“ (омикрон). Постојала је хипотеза да је то био иницијал од ουδέν („ништа“), али описана постепена промена то не подржава.<ref>Otto Neugebauer, ''The Exact Sciences in Antiquity'' (second edition, Providence, RI: Brown University Press, 1957) 13-14, plate 2.</ref><ref>Raymond Mercier, {{PDFlink|[http://anubis.dkuug.dk/JTC1/SC2/WG2/docs/n2708.pdf Consideration of the Greek symbol 'zero']|1.32 [[Mebibyte|MiB]]<!-- application/pdf, 1384420 bytes -->}} Numerous examples</ref>
Неке од
== Види још ==
| |||