Иберија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 11:
Упознавање Иберијског полуострва као географске целине је био веома спор процес. Удаљеност од културног центра античког доба је била веома велика, тако да није јасно какав су концепт могли да имају стари [[Античка Грчка|Грци]] и [[Феничани]] о географији полуострва. Оба народа су у оно време изражавала само економски интерес у односу на ову територију, што нас наводи на закључак да су можда познавали медитеранску обалу и понеки део у унутрашњости.
Историчари верују да су [[Феничани]] поседовали [[географија|географске]] податке који су за њих били важни и да су чак постојали текстови који су садржали доста информација. Зна се да је у [[1. век|I]] веку мудри и учени краљ Мавретаније Јуба II имао огромну библиотеку која је садржала феничанске текстове и [[књижевност]], и да је јеврејски географ Марино из [[Тир]]а имао доста материјала на основу кога је саставио мапу света, мапу која је послужила у великој мери научнику [[Клаудије
==Иберија као топоним==
Ред 31:
Прва три трактата која су написана о географији Иберије написали су [[Мела]] (на латинском), [[Плиније Старији]] (на латинском) и [[Страбон]] (на грчком). Мела и Плиније, према Страбону, добро су познавали северну и североисточну обалу полуострва, за разлику од Страбона, који никад није био у Иберији. Све што је написао, базирало се на списима многобројних географа и историчара. Други извори су били милиција и људи из римске администрације. Његови текстови су можда мање научни што се тиче терминологије, али су забавнији. Осим тога, његови текстови су се најбоље очували до данашњих дана. Написао је трактат Географија чији је трећи том посвећен Иберији. У њему описује реке, планине, границе, обале, насеобине, градове, пољопривреду, културне карактеристике, морепловце и становнике Иберијског полуострва.
Такође је о Иберији писао и [[Клаудије
Дела ова четири писца су основ свих знања из области географије о Иберијском полуострву у античко доба.
| |||