Финска православна црква — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Православна црква
| Црква 1 = Финска православна црква
Линија 38 ⟶ 37:
== Историја ==
[[Хришћанство]] је стигло у [[Финска|Финску]] из града [[Новгород]]а заједно са православним трговцима и монасима још на почетку [[12. вијек]]а. Испочетка, центри [[Православље|православља]] су били мали [[манастир]]и. На почетку другог миленијума на језеру [[Ладога]] био основан [[Валамски манастир]], а крајем [[14. вијек]]а и Коневецка обитељ. Печенски манастир на обали Беренцова мора је био основан у [[16. вијек]]у. Током сљедећа два вијека, манастири су били потпуно разорени. Почетком [[16. вијек]]а, западне карелске земље су се налазиле под шведском влашћу. Дио становништва је пребјегао у Средњу Русију, а други дио је остао у [[Карелија|Карелији]] и био преобраћен у [[лутеранство]]. Послије освајања Приладожја од стране [[Петар Велики|Петра Великог]] на почетку [[18. вијек]]а, отпочео је нови период у историји [[Православље|православља]] у [[Карелија|Карелији]]. Обновљен је [[Валамски манастир]] и Коневецка обитељ на језеру [[Ладога]], и крајем [[19. вијек]]а био је обновљен и Трифоно-Печенски манастир на сјеверу. Приближно те године, основана је и Свето-Тројицка женска општина у Линтули, која је касније добила статус [[манастир]]а.
Почетком [[19. вијек]]а, након [[Руско-шведски рат (1788—1790)|Руско-шведског рата]], између [[Руска Империја|Русије]] и [[Шведска|Шведске]] је био закључен договор којим је подијељена сфера утицаја на простору [[Финска|Финске]]. Бивши шведски посједи у [[Финска|Финској]] су припали [[Руска Империја|Руској Империји]]. Као резултат тих промјена, број православног становништва у Финској се увећао за десет пута. У велике градове досељавали су се православни трговци и чиновништво, а и размјештали су се гарнизони. Црквену управу у Финској је вршио митрополит санктпетербуршки. Године [[1892]], била је основана самостална Епархија Виборга и све Финске. Православно становништво Финске су били [[Карелци]], [[Руси]], [[Финци]] и [[Лапонци]].
Након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] ([[1917]]), [[Финска]] је добила независност. У независној Финској, Православна црква је добила статус државне цркве заједно са [[Лутеранска црква|Лутеранском]]. Године [[1921]], патријарх московски и све Русије [[Свети Тихон|Тихон]] је дао Финској православној цркви статус [[Аутономна црква|аутономне цркве]]. Имајући у виду хаос и потешкоће које су владале у државном животу [[СССР|Совјетске Русије]], православна црквена управа се је обратила [[Цариградска патријаршија|Цариградској патријаршији]] с молбом да прими Финску православну цркву под омофор [[Васељенски патријарх|васељенског патријарха]]. У складу с [[томос]]ом од [[6. јул]]а [[1923]], Финска православна црква је добила статус [[Аутономна црква|аутономне цркве]] у рангу [[Архиепископија|архиепископије]] под јурисдикцијом [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]].
Од тада, Црква је била нарочито активна у [[Карелија|Карелији]], гдје је био највећи број парохија. Након [[Други свјетски рат|Другог свјетског рата]], евакуисано становништво из [[Карелија|Карелије]] је било расељено по цијелој земљи и због тога су осниване нове [[Парохија|парохије]]. Година [[1950е|1950-их]], основане су 2 [[Епархија|епархије]], које су територијално обухватале цијелу земљу. За Централну Финску је била основана Карелска епархија, а Јужна Финска и Лапонија су улазиле у састав Хелсинске епархије. Године [[1979]], отворен је и викаријат Јоенсу, чији је епископ вршио архипастирске дужности непосредно при поглавару Финске православне цркве. Те године је била основана и митрополија и рукоположен је митрополит.
== Устројство ==
Линија 53 ⟶ 61:
* [[Цариградска патријаршија]]
* [[Патријаршијске парохије у Финској]]
== Спољашње везе ==
| |||