Фовизам — разлика између измена

Док је публика релативно мало знала о [[Пол Сезан|Сезану]] и [[Винсент ван Гог |Ван Гогу]] као револуционарима, није могла игнорисати присуство ове групе младих сликара, који су у [[Париз]]у изазвали сензацију својим групним изложбама, памфлетима и другим облицима самопромоције. Заправо, фовисти су настојали да делују према имену које су добили. Међутим, у периоду од само седам година они су изгубили своју првобитну снагу и сматрани су прилично смиреним у односу на нове покрете који су у међувремену настајали. Фовизам је углавном емоционални покрет који тежи да стигне до емоционалне „суштине“ предмета на рачун спољашњег изгледа. Карактеристике њиховог израза су декоративност, живост, али и жестина боје, спонтаност и [[интуиција]].

 

 

Упркос јаким, вибрантним бојама које обично користе експресионисти, сликари [[Анри Матис |Матис]], [[Морис Утрило |Утрило]], [[Андре Дерен |Дерен]] и [[Амедео Модиљани]], често граде пријатне декоративне структуре којима настављају дугу традицију „класичне“ уздржаности француског и италијанског сликарства. С друге стране, [[Жорж Руо]] је изузетак у француском експресионизму, јер је његово дело много драматичније, попут [[Немачка|немачко]]г [[експресионизам|експресионизма]]. Његово сликарство жестоко изражава реакције на хипокризију материјализма његовог доба, кроз омиљено коришћење дебелих наслага црвеног и црног. Његове слике [[Христ]]а су симболи нехуманости човека према човеку, а портрети судија откривају злочин и корупцију који досежу чак и тамо где се претпоставља да треба да влада правда. Руолово мишљење о француским лидерима, тога доба кроз његово сликарство није нимало ласкаво. Слично као [[Гоја]] у [[Шпанија|Шпанији]] [[инквизиција|инквизиције]], корупције и изобличености у редовима монархије, Руол не оставља простор за компромис са тадашњим француским друштвом.