Илија Барјактаровић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 32:
Илија и [[Карађорђе]] су одржавали сталну преписку, о чему сведочи [[вожд]]ов Протокол, у коме се на више од седамдесет места налазе заведена писма, која је он упутио свом [[војвода|војводи]]. Значај [[делиград]]ског утврђења, које се налазило на [[Цариградски друм|Цариградском друму]], с једне стране, и Илијино обављање међународних послова, с друге стране, свакако су битно утицали да ова преписка буде обострана и честа.
[[Слика:Serbia 1813-sr.svg|мини|десно|
Припремајући [[Србија|Србију]] за одбрану [[Карађорђе]] је [[1813]]. обновио звање главнокомандујућег, односно главног [[командант]]а. Том приликом је и Илија Барјактаровић добио ово звање. Заповедао је југоисточним [[фронт]]ом, чије је седиште било у [[Делиград]]у. За њега се не може рећи да је био изразит јунак, попут неких других српских [[војвода]]. Мада, и он се борио са [[Турци]]ма, али о неком његовом великом јунаштву нема поузданих података. Он није, попут многих српских војвода, учествовао у великим биткама, осим можда у оној последњој [[1813]]. на [[Делиград]]у, као [[командант]] југоисточне устаничке војске. Међутим, Илија је у другом смислу био значајна личност. Обављао је многе управне и судске послове, а такође је био права личност за решавање многих послова у међународним односима.
Када су [[Турци]] били пред нападом на устанике, Илија је са њима обављао преговоре. На основу одлука [[војводска Скупштина|војводске Скупштине]] [[јануара]] [[1813]]. била је састављена нова српска депутација, коју су поред Илије чинили [[Живко Шљивић]], [[Јефто Савић-Чотрић]] и [[Гаврило Николајевић]]. Њихов задатак био је да оду у [[Ниш]] и наставе преговоре са [[Турци]]ма. Депутати су [[Турци]]ма поднели следеће српске захтеве:
* Граница [[Србија|Србије]] остаје непромењена и нико нема право да се меша у послове српске државе;
* [[Порта]] признаје [[берат]]ом [[Карађорђе|Карађорђа]] за врховног [[вожд]]а;
* Постојећа управа (Савет, суд и друге власти) потврђују се [[ферман]]ом;
* [[Срби]] обећавају покорност [[султан]]у;
* Примају у [[Београд]] султанова [[везир]]а са онолико [[Турци|Турака]] колико у преговорима буде уговорено, као знак поданства [[Османско Царство|Османском Царству]];
* Годишњи [[данак]] сакупљају [[Срби]] и предају га [[везир]]у у [[Београд]]у. Висина данка утврдила би се преговорима;
* [[Султан]]у дају војну помоћ и ратују за њега против сваког;
* Сами одржавају и чувају [[цар]]ске градове, а уколико би они били нападнути, затражиће помоћ од [[султан]]а;
== Референце ==
| |||