Азовско море — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Бот Додаје: hy:Ազովի ծով
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 8:
Море је дугачко 340 -{km}- и широко 135 -{km}-. Главне реке које се уливају су [[Дон]] и [[Кубањ]], које обезбеђују да вода мора има нижи [[салинитет]], а такође уносе велике количине муља. На западу лежи 100 -{km}- дуга [[Арабатска превлака]] и врло слани [[Сивашки залив]].
 
Азовско море је најплиће море на свету са просечном дубином од 13 -{m}- и највећом дубином од 15,3 -{m}-. На местима са великим наносима муља, просечна дубина је мања од 1 метра. Преовлађујућа морска струја је у смеру супротном од казаљке на сату. Салинитет иде од 1 до 15 промила (у поређењу са океанских 30-40 промила) у завиности од места и годишњег доба.<ref>{{cite web|url=http://www.nodc.noaa.gov/OC5/AZOV2006/HTML/s_climatology.html|title=Climatological Atlas of the Sea of Azov|publisher=National Oceanographic Data Centre|accessdate =2008-01- 06. 01. 2008.}}</ref>
 
Плиткост и мали салинитет чине море погодним за замрзавање. Формирање морског леда се може привремено десити било где у периоду од децембра до половине марта. У садашњим климатским условима, море се не замрзава цело, иако се море током 18. и 19 века и све до краја 1970их било редовно замрзавало сваке године до почетка фебруара.<ref>Sea ice survey - annual, University of Wisconsin Space Science and Engineering Centre</ref>