Араповац (Лазаревац) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м +en:
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 14:
==Историја==
 
Араповац се налази северо-источно од Лазаревца. [[Лазаревац]] се помиње у [[Харачки тефтер| арачким списковима]]; године [[1818]]. имао је 30 [[кућа]] и припадало је Катићевој Кнежевини и чинило једну општину са Јунковцем и Сакуљом и по попису из [[1921]]. г. има 124 куће са 902 [[становник]]а. <br>
Данашње породице су потомци млађих досељеника. По предању први се овде населио неки Милан Чурукпара. Не зна се од куда је дошао. Ишао је лутао па се овде задржи са женом и децом. Направио је колибу и настанио се. Једног дана, пред само вече, удари од неки Арапин, дође пред Милошеву колибу и задржи да код њега преноћи. Милош му дозволи и преко ноћи га убије. Убрзо се сазнало о овоме убиству, и због тога што је овде убијен [[Арапи]]н прозвано је, веле, и село Араповац. Друга породица која се после Милоша населили била су неки [[Цигани]] Решетари, тако названи што су правили решета. Од ове породице има врло много потомака, а има још неколико досељених породица за које се не зна од куда су старином. (подаци крајем [[1921]] године).<ref> Подаци су узети из: из описа Араповца од Сретена Јелисавћића ( рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.</ref> <ref>Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани</ref>
 
 
Ред 139:
{{извори}}
==Коришћена Литература==
*Подаци су узети из: из описа Араповца од Сретена Јелисавћића ( рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
*Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
*„Летопис“: ''Подунавска места и обичаји'' Марина (Беч 1999 г.). Летопис pериод 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани<br>