Видовдански сабор — разлика између измена

'''Видовдански сабор''' је назив за масовни опозициони скуп који је одржан на [[Видовдан]], [[28. јуна]] [[1992]]. испред зграде Савезне скупштине у [[Београд]]у. Сабор је континуирано трајао до 5. јула 1992. Скуп је организовао [[Српски покрет обнове]] уз учешће других политичких групација попут групе чланова [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]] (која се касније издвојила у [[Демократска странка Србије|Демократску странку Србије]]) и Српске либералне странке. Ове политичке групације су, заједно са бројним истакнутим појединцима из јавног живота чиниле неформални опозициони фронт - Демократски покрет Србије (ДЕПОС), који је доцније под тим називом учествовао и на изборима (у децембру 1992, када су га чинили СПО, ДСС и Нова Србија и децембру 1993, када су га чинили СПО, Нова Србија и Грађански савез Србије). Изван ДЕПОС-а налазили су се 1992 Демократска странка, као и партије изразито грађанске провинијенције. Сврха организовања овог скупа је била смена режима, због катастрофалне и конфузне политичке и економске ситуације у којој се у том тренутку налазила новонастала [[Савезна Република Југославија]] (проглашена 27. априла 1992). Међу дубљим разлозима за организовање овог сабора и других опозиционих скупова тих година биле су историјске околности и атмосфера изазвана распадом Југославије у којој је свуда на њеном простору осим у новооснованој [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] дошло до смене са власти [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] ([[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]]), односно његовог правног наследника у тадашњој [[Република Србија (1992—2006)|Републици Србији]], [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]].

Најупечатљивији моменат првог дана скупа било је дуготрајно звиждање и звечање масе на први помен имена Слободана Милошевића. Пошто је скуп био замишљен као начин притиска на власт да одступи, он није завршен након што су одржани сви говори. Уместо тога, група људи која је дошла из других места је недељу дана боравила непрестано под шаторима у Пионирском парку а њима су се у већем или мањем броју придруживали Београђани, али број окупљених није достизао онај од првог дана. Све то време, током наредних дана и ноћи на бину су излазили говорници, противници власти или музичари. Понекад је долазило и до надреалних сцена, као у случају ноћног наступа панк групе „Директори“, док су се у публици махом налазиле присталице СПО из унутрашњости, старији људи са шајкачама на глави. Једна од најупечатљивих сцена са овог скупа је било ефектно гашење јавне расвете око скупштине током једног од говора Вука Драшковића, које је организовано уз помоћ сарадника опозиције у ЕДБ. Такође, организована је и масовна шетња центром града која је инспирисала касније акције те врсте ([[Демонстрације у Србији 1996–1997.|протести 1996-1997]]). Скуп је завршен без уступака од стране власти. У исто време одржаван је и [[Демонстрације у Београду 1992.|Студентски протест]], и повремено је долазило до прожимања учесника ова два скупа.