Википедија

Спектар зрачења — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
'''Спектар''' је слика апсорбованог, емитованог или рефлектованог [[зрачење|зрачења]] уређеног по [[енергија]]ма, [[таласна дужина|таласним дужинама]] или [[фреквенција]]ма. Подразумева се да је у питању [[електромагнетно зрачење]], мада има изутетака, као на пример код масене спектрометрије где је слика уређена по [[маса]]ма и у питању су [[јон]]и а не зрачење.
 
 
 
==Увод ==
Реч '''''спектар''''' уведена је у [[17. векувек]]у у оптику да означи опсег боја које се добијају пропуштањем беле сунчеве светлости кроз оптичку призму. Убрзо је израз прецизиран на слику интензитета светлости у функцији фреквенције или таласне дужине. ▼
 
▲Реч '''''спектар''''' уведена је у 17. веку у оптику да означи опсег боја које се добијају пропуштањем беле сунчеве светлости кроз оптичку призму. Убрзо је израз прецизиран на слику интензитета светлости у функцији фреквенције или таласне дужине.
 
Убрзо је значење израза ''спектар'' проширено на остале [[талас]]е, рецимо звучне, и данас се користи да опише зависност било којег сигнала који може бити раставњен на сопствене фреквентне компоненте. Спектар је обично дводимензионални цртеж где је независно променљива (хоризонтална оса) фреквенција, таланса дужина или из њих изведена величина (енергија, таласни број, период...). Међутим, последњих двадесетак година развијене су методе вишедимензионалне спектроскопије, нарочито у [[нмр|нуклеарно-магнетно-резонантној]] спектроскопији где има више независно променљивих фереквенција па спектри могу имати димензију 2, 3, 4, 5, 6. (Мада нема принципијелног ограничења, на 6 се стало из практичних разлога.)
 
 
<!-- Sometimes, the word ''spectrum'' refers to the compound signal itself, such as the "[[Visible spectrum|spectrum of visible light]]", a reference to those [[electromagnetism|electromagnetic]] [[wave]]s which are [[visual perception|visible]] to the [[human]] [[eye]]. Looking at light through a prism separates visible light into its colors according to wavelength. Violet at one end has the shortest wavelength and red at the other end has the longest wavelength of visible light. The colors in order are violet, blue, green, yellow, orange, red. As the wavelengths get bigger below the red visible light they become infrared, microwave, and radio. As the wavelengths get smaller above violet light, they become ultra-violet, x-ray, and gamma ray.-->
 
== Подела ==
[[Слика:Spectre.svg|мини|десно|360п| Према опсегу таласних дужина спектар се дели на: гама зраке ~ 0,01 nm, х-зраке ~ 1 nm, ултраљубичасте зраке ~ 100 nm, видљиву светлост ~400-700 nm, инфрацрвене зраке ~ 1 mm-1 cm и радио-таласе 1 m - 1 km. У електромагнетном спектру који се протеже од гама зрака до радио-таласа, видљива светлост обухвата тек један мали део. У новије време врло интензивно се истражују терахерцни зраци (или таласи) чији је опсег таласних дужина између инфрацрвених и микроталаса који су непосредно уз радио таласе.]] ▼
{{сређивање|||||Физика и Хемија}}
Због разноврсности спектара не постоји јединствени начин за њихову класификацију него се групишу према погодности. Рецимо према попреклу спектар може бити▼
 
▲Због разноврсности спектара не постоји јединствени начин за њихову класификацију него се групишу према погодности. Рецимо према попреклу спектар може бити
;према попреклу
*нуклеарни, атомски, молекулски, агрегациони
;према настанку▼
 
 
▲према настанку
 
*апсорпциони, емисиони
;према изгледу▼
 
 
▲према изгледу
*непрекидни (континуални), дискретни (линијски, тракасти)
;према опсегу таласних дужина▼
 
▲[[Слика:Spectre.svg|мини|десно|360п| Према опсегу таласних дужина спектар се дели на: гама зраке ~ 0,01 nm, х-зраке ~ 1 nm, ултраљубичасте зраке ~ 100 nm, видљиву светлост ~400-700 nm, инфрацрвене зраке ~ 1 mm-1 cm и радио-таласе 1 m - 1 km. У електромагнетном спектру који се протеже од гама зрака до радио-таласа, видљива светлост обухвата тек један мали део. У новије време врло интензивно се истражују терахерцни зраци (или таласи) чији је опсег таласних дужина између инфрацрвених и микроталаса који су непосредно уз радио таласе.]]
▲према опсегу таласних дужина
 
*радио-таласни, микроталасни, терахерцни, [[инфрацрвени зраци|инфрацрвени]], видљиви, [[ултраљубичасто зрачење|ултраљубичасти]], х, гама
;према облику кретања из којег настаје▼
 
 
▲према облику кретања из којег настаје
 
*ротациони, вибрациони, ротационо-вибрациони, електронски
;према проналазачу▼
 
 
▲према проналазачу
 
*Раманов, Месбауеров, Комптонов, Ожеов, Рендгенски
;према ефекту▼
 
 
▲према ефекту
 
* Фото-акустични, фото-електронски, луминисцентни, термо-луминисцентни, флуоросцентни, ...
;према методи мерења▼
 
 
▲према методи мерења
 
*[[НМР]] (нуклеарна магнетна резонанција), ЕПР (електронска парамагнетна резонанција), НКР (нуклеарна квадруполна резонанција)
;према техници мерења▼
 
 
▲према техници мерења
 
*конвенционални, Фуријеов, Хадамардов
;према димензионалности▼
 
▲према димензионалности
 
*1D (једнодимензионални), 2D (дводимензионални), 3D, ....
 
== ВидетиВиди још ==
*[[Спектроскопија]]▼
 
▲[[Спектроскопија]]
 
==Спољашње везе==
 
* [http://ioannis.virtualcomposer2000.com/spectroscope/ Фотографије емисионих спектара различитих светлосних извора]
 
 
[[Категорија:Физичка хемија]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Спектар_зрачења”